Državno pravobranilaštvo o presudi Suda u Strazburu u slučaju ubijenih gardista
   14 Nov 2020, 9:39    Beograd    RTS    Elena Marjanović


Državno pravobranilaštvo o presudi Suda u Strazburu u slučaju ubijenih gardista

Povodom odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, koji je 5.novembra odbacio kao neprihvatljivu tužbu protiv države Srbije, a koju je podnela porodica gardiste Dragana Jakovljevića, ubijenog zajedno s gardistom Draženom Milovanovićem u kasarni Topčider 2004.godine, RTS-u je upućen i stav Državnog pravobranilaštva koje zastupa Srbiju pred tim sudom. U odgovoru Pravobranilaštva se pojašnjava da je reč o tužbi podnetoj povodom oslobađajuće presude iz 2008. godine u krivičnom postupku koje su porodice gardstista podnele protiv bivšeg vojnog sudije Vuka Tufegdžića.   Tužba je odbačena kao neprihvatljiva jer nisu iskorišćena sva delotvorna pravna sredstva, a povod za nju bile su izjave Tufegdžića date pojedinim medijima.   Date izjave su, podseća u odgovoru Pravobranilaštvo, bile razlog da podnosilac predstavke protiv istražnog sudije pokrene krivični postupak podnošenjem privatne krivične tužbe zbog krivičnog dela kleveta. Krivični postupak je pravnosnažno okončan donošenjem oslobađajuće presude za krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika a podnosilac se potom obratio Ustavnom sudu navodeći da krivični postupak nije bio pravičan i da je došlo do povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na pravno sredstvo i prava na zaštitu podataka o ličnosti. Državno pravobranilaštvo podseća i da je porodica gardiste u pritužbi podnetoj Strazburu navela da je vojni istražni sudija obelodanio lične podatke o njegovom pokojnom sinu iz spisa krivičnog predmeta, što je uticalo i na ugled njegovog sina i na ugled cele porodice podnosioca predstavke i da su ovo obelodanjivanje nadležni državni organi propustili da sankcionišu. Sud u Strazburu je sve navode tužbe razmatrao prema članu 8. Konvencije koji garantuje pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, i to samo u odnosu na podnosioca lično, a ne i u odnosu na njegovog pokojnog sina. U Pravobranilaštvu objašnjavaju da je deo pritužbe koji se odnosio na tvrdnje o kršenju prava na poštovanje privatnog i porodičnog života pokojnog sina podnosioca predstavke, Sud odbacio pozivajući se na princip da prava iz člana 8. Konvencije nisu prenosiva, te ni u ovom konkretnom slučaju nije našao dovoljne razloge da odstupi od svoje ustaljene prakse. U odnosu na deo pritužbi koji se odnosio na tvrdnje da je podnosiocu lično povređeno pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života izjavama koje su se odnosile na njegovog sina, Sud je istakao da ovi navodi spadaju u delokrug člana 8, podsećajući da je i u ranijim slučajevima prihvatao da ugled preminulog člana porodice, pod određenim uslovima, može da utiče na privatni život i identitet druge osobe. Sud u Strazburu je ocenio da je podnosilac trebalo da podnese parničnu tužbu, na osnovu Zakona o obligacionim odnosima. Sud je prilikom donošenja ove odluke imao u vidu da je podnosilac pokrenuo samo krivični postupak podnošenjem i da u krivičnom postupku nije istakao imovinsko pravni zahtev, ograničavajući se isključivo na utvrđivanje krivične odgovornosti, odnosno na krivično gonjenje, da Krivični zakonik isključuje krivičnu odgovornost u određenim okolnostima za krivično delo koje je bilo predmet podnete privatne krivične tužbe i da je drugostepeni sud, koji je odlučivao o izjavljenim žalbama protiv prvostepene presude, za svoje zaključke dao razloge koji nisu ni arbitrerni, niti proizvoljni. Sedmočlano veće sudija u Strazburu je uzelo u obzir i da se obraćanje Ustavnom sudu uglavnom zasnivalo na činjenici da podnosilac nije uspeo u krivičnom postupku, da određene odredbe članova Zakona o obligacionim odnosima, obezbeđuju, između ostalog, da svako ko je pretrpeo strah, fizički bol ili duševnu bol zbog kršenja njegovog ugleda, ličnog integriteta, slobode ili drugih "ličnih prava", ima pravo da traži sudsku zabranu, da tuži za novčanu kompenzaciju i da zatražiti druge oblike nematerijalne satisfakcije kao i da postoji sudska praksa da domaći sudovi neposredno primenjuju Konvenciju i dosuđuju kompenzaciju tužiocima. Evropski sud za ljudska prava u obrazloženju svoje odluke podseća i na slučaj Kostić protiv Srbije. Da podsetimo, vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, nađeni su 5.oktobra 2004. godine mrtvi posle pucnjave u krugu vojnog objekta na Točideru. Vojna istraga je isprva pokazala da je jedna gardist ubio drugog a potom izvršio samoubistvo, međutim porodice i deo javnosti nisu poverovali u tu verziju događaja. Kasnije formirana posebna komisija dokazala je da je gardiste ubila treća osoba.


Slične vesti

Šta donose izmene ustava kada je reč o pravosuđu

29 Apr 2021, 12:55

Prošle nedelje je podizanjem ruku skupštinskog odbora za skupštinska pitanja i zakonodavstvo učinjen prvi korak u izmeni…

Volonteri i volonteri-pripravnici u pravosuđu, razlika u jednoj reči i još mnogo toga

3 Dec 2020, 9:23

Diplomirani pravnici za polaganje pravosudnog ispita moraju da steknu prirpavnički staž. Ipak do ispunjenih uslova da ga…

Izbori za članove pravosudnih tela-sudije i tužioci traže izmene pravila i pomeranje izbora

17 Oct 2020, 9:54

U toku je kandidovanje sudija i tužilaca za izbore za dva najviša pravosudna organa u zemlji – Visoki savet…

Postavite komentar



    Nema komentara za ovu vest

Pretraga

PREUZMI ANDROID APLIKACIJU

sattv-android-aplikacija

Najčitanije vesti

Najnovije vesti

DruštvoU nedelju se obeležava Dan policije

Povodom obeležavanja Dana Ministarstva, Slave Ministarstva i Dana policije, Policijska uprava…

19 Jun 2021, 12:20

DruštvoU toku je obuka za ličnog pratioca

Obuka za „ličnog pratioca“ počela je u petak i trajaće do sutra. Obuku organizuje…

19 Jun 2021, 12:16

KulturaKučevačko pozorište oživelo posle…

Posle dve decenije pauze, Kučevo je dobilo svoje pozorište. Sinoć su pred prepunom…

19 Jun 2021, 12:13

Kursna lista