DANAS JE SPASOVDAN JEDAN OD NAJVEĆIH HRIŠĆANSKIH PRAZNIKA

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA I NJENI VERNICI DANAS SLAVE SPASOVDAN-VAZNESENJE GOSPODNJE, JEDAN OD NAJVEĆIH HRIŠĆANSKIH PRAZNIKA
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan.  Ovaj praznik je slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina - praznik celog naselja. Vaznesenje Gospodnje veliki je i značajan praznik, jedan od glavnih kod Srba, koji su nekada slavili i muslimani i katolici. Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spase kuću od nevolje, a decu od bolesti. Bio je izuzetno cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.
 Spasovdan   je pokretnog datuma i pada uvek u četvrtak, i to šesti po Vaskrsu, odnosno 40. dan po Vaskrsu. Crkva ga praznuje kao Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika. Spasovdan je jedan od sedam najvećih svetkovina posvećenih Gospodu Isusu Hristu. U crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom i spada u red zapovednih praznika koji slave svi vernici.Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao - vazneo se - na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.

Narodna verovanja: Na današnji dan valja sve započinjati!

Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.