Danas je Lazareva subota ili Vrbica, a sutra Cveti

Lazareva subota ili Vrbica je svetkovina koja se obeležava poslednje nedelje Časnog posta i posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara i na Hristov svečani ulazak u Jerusalim. Sutra su Cveti.

Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti, jer je, prema Jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko“.

Na Lazarevu subotu običaj je da se nose grančice vrbe i time simbolično predstavlja svečani Isusov ulazak u Jerusalim, kada su ga dočekali poštovaoci i sledbenici.

U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.

Današnjim danom počinju veliki Vaskršnji praznici i obično se bere cveće, ali se ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. Cvećem se rano ujutro kiti kuća, a vodom u kojoj je stajalo, umivaju se ukućani.

Cveti su pokretni praznik koji se slavi dan posle Lazareve subote, Vrbice.
Praznik Cveti ustanovljen je još od prvih hrišćanskih vremena, a svečano se proslavlja od trećeg veka nove ere.

Čitava nedelja pred ovaj praznik ima naziv Cvetna nedelja, što znači da je u toj nedelji značajnu ulogu imalo cveće, rast biljaka, to jest bujanje čitave prirode.  Pravoslavni hrišćani koji poste veliki Vaskršnji post ulaze u šestu nedelju koja se naziva Cvetnom nedeljom ili sedmicom.

U prošlosti  je u Srbiji bio rasprostranjen običaj da se na Cvete ceo dan šeta okićen cvećem. Momci bi pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje iz koga bi one mogle da razaznaju udvaračeva osećanja. Danas je dovoljno da se nabere cveće i unese u kuću.

Svaki cvet ima svoju simboliku: margarete – da budemo lepi i krupni, dren – da budemo jaki i zdravi, ljubičice – da budemo mirišljavi i privlačni, vrbove grančice – da svi budu napredni i uspešni, ruža – da budemo rumeni i sveži.


Foto: Ilustracija/PIxabay