Danas je Đurđevdan
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. U Požarevcu pre 193 godine formirana prva gardijska pešadijska četa.Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba.
Slavni svetitelj rodio se u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao. Već u 20. godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana.
U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru.
Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića.
On se neprestano molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra.
Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Sveti Đorđe posečen je 303. godine.
Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega, stoji jedna žena u gospodskom odelu (verovatno carica Aleksandra). Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je "proždirala" brojne nevine hrišćane.
Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac "neznaboštvu".
Pod pobedom koju je Sveti Georgije odneo nad aždajom verovatno se misli na zaustavljanje progona hrišćana koji je sprovodio car Konstantin.
Na Đurđevdan 1830. godine u Požarevcu je odabrana grupa od 73 naočita mladića, od kojih je formirana prva gardijska pešadijska četa i svi su upisani u Gardijsku školu kako bi se opismenili i vojno obučili.
Nešto kasnije, posle formiranja i druge gardijske čete, garda je objedinjena u Gardijski odred, na čije čelo je postavljen „glavni serdar voeni i šef Knjaževske garde“ Toma Vučić Perišić. Garda se potom preselila u Kragujevac, tadašnju prestonicu Kneževine Srbije.
S proleća 1831. godine u sastav kneževe garde ulazi i orkestar „Knjažesko-serbska banda“. Na čelu orkestra nalazio se kapelnik Josip Šlezinger, koga je u Kragujevac, zajedno sa muzičarima i instrumentima, knezu Milošu poslao njegov brat Jevrem, starešina šabačke nahije.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest