DANAS JE BLAGA MARIJA, PRAZNIK POSVEĆEN MARIJI MAGDALENI

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Blagu Mariju, praznik posvećen Mariji Magdaleni zaštitnici žena i ličnost koja nam je "ostavila" crvena jaja za proslavljanje Uskrsa.
Praznik Blaga Marija, Srpska pravoslavna crkva slavi u spomen na Mariju Magdalenu. Po narodnom verovanju, bila je sestra Ilije Gromovnika i veoma je poštovana u Srba, naročito među ženama. Praznuje 22. jula po Starojulinanskom kalendaru (4. avgusta po građanskom Gregorijanskom kalendaru). Spada u nepokretne praznike i iako nema "crveno slovo" u crkvenom kalendaru, toga dana se, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku domaćice ništa ne rade u kući, niti u polju. Kaže predanje da "dobre i poštene žene, koje žive ispravnim i bogougodnim životima" uvek, a naročito na današnji dan, imaju zaštitu ove Blage Marije. Apokrifna tradicija Mariju Magdalenu pominje kao ženu koja je "htela razumeti sve kako jeste" i koju je "učitelj voleo više od ostalih žena". Novi zavet Mariju ne ubraja među apostole, ali nekanonska dela je pominju kao ženu-apostola. Ranohrišćanski spis Dijalog Spasitelja hvali Mariju kao apostola koji nadmašuje sve ostale. Prema nekim apokrifnim izvorima, Isus i Marija su za života imali veoma blizak odnos. Tako Jevanđelje po Filipu, nastala o III veku a pronađeno 1945. u Egiptu kao deo kolekcije Nag Hamadi. prenosi: Spasitelj je Mariju Magdalenu voleo više od ostalih učenika i često ju je ljubio. Narod veruje da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti. Predanje kaže i da je Blaga Marija sestra Svetog Ilije Gromovnika, pa na ovaj dan nisu neuobičajene vremenske nepogode, grmljavina i grad jer to "brat i sestra razgovaraju". Pored zaštite žena od Blage Marije je hrišćanima "ostao" i jedan lep običaj - farbanje uskršnjih jaja u crveno. Naime, nakon Isusove smrti i vaskrsnuća, Marija Magdalena je otišla u Rim gde je po priči posetila cara Tiberija kome je darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima:  "Hristos voskrese!". Ona je onda pred carem optužila Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, da je nepravedno osudio Isusa Hrista. Pilat je potom iz Jerusalima premešten u Galiju.Bila je rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena. U mladosti je bila grešnica, ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi. Posle Hristovog vaskrsenja, postaje propovednica, putuje i u Rim da caru Tiberiju crvenim jajetom objasni Hristovo vaskrsenje. Marija Magdalena je iz Rima otišla u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova i tu je nakon nekog vremena umrla. Marija Magdalena se u Žitijima svetih pominje kao "mironosica ravnoapostolska". Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob. "Prvog dana u nedelji Marija Magdalena je došla do groba rano ujutru, dok je još bio mrak, i videla je da je kamen već pomeren sa groba. Zato je otrčala i došla kod Simona Petra i drugog učenika, koga je Isus naročito voleo, i rekla im: 'Uzeli su Gospoda iz groba i ne znamo gde su ga položili'."