Danas je Badnji dan - praznik ljubavi i pomirenja
Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom pred jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika Božić, kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Otac Stefan je tokom Jutarnjeg programa istakao da je dolazak na liturgiju najvažniji i da bez toga Božić nema suštinu.
Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara, Božićnim postom, koji predstavlja pročišćenje duha i tela.
Badnji dan započinje rano i traje do kasno. Ujutru, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom unosi u kuću. Uz drvo se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame, a na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami.
Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak.
Otac Stefan: Dolazak na liturgiju je najvažniji, bez toga Božić nema suštinu
"Mir Božiji je ono što nam dolazi Hristovim rođenjem, jer je rođenje Hristovo zapravo dolazak Boga na zemlju. Zapravo Bog postaje čovek", rekao je otac Stefan u Jutarnjem programu.
Prenosi da je učenje Svetih otaca da na taj način što Hristos postaje čovek on postaje posrednik "koji miri nebo i zemlju i miri razlike koje postoje i dovodi do jedinstva i mira i to radi iz ljubavi".
Jerej Stefan zbog toga kaže da je Božić praznik ljubavi i praznik pomirenja.
U vezi sa postom, koji se privodi kraju, istakao je važnost da osim kroz telesni post treba i duhovno postiti te da je vreme da se oprosti i pomogne drugim osobama.
Otac Stefan kaže da je za praznovanje Božića nezaobilazan odlazak na Svetu liturgiju.
Dolazak na božićnu liturgiju je najvažnijim jer, kako kaže, bez toga nema ničega.
"Bez toga je praznik prazan i gubi svoju suštinu", istakao je otac Stefan.
"Mnoge stvari u crkvi se ne mogu rečima preneti niti se uvek mogu dokazati", kaže otac Stefan povodom radosnog raspoloženja koje se oseća na liturgiji. Pozovao je ljude da dođu u crkvu da vide i osete tu radost.
Predanje o badnjaku i običaji na Badnji dan
Badnjak vodi poreklo od čudesne vitlejemske noći, kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke. I slama koja se u kuću unosi sa drenovim prutićem podseća na onu noć kada se rodio sin božji, i kada je položen u jasle na slamu.
Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava. Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice.
U gradskim uslovima, na bezbedan način, pregori se tek po koji listić.
Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekivanja radosti.
Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće.
Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveo u miru i ljubavi. To je i podsećanje da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.
Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja pogače.
Običaj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju i ugoste najbolje što mogu, jer on simbolizuje božanstvo.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest