Sveti apostol Petar beše bačen u tamnicu po zapovesti cara Iroda i okovan u dvoje verige.

Jedne noći, dok je spavao apostol Petar, siđe u tamnicu anđeo Gospodnji i oslobodi ga iz veriga i izvede iz tamnice. To čudo se raščulo po Jerusalimu, te neki hrišćani krišom uzeše verige i čuvahu ih, kao da čuvaju samoga vrhovnog apostola Petra.

Nakon toga, apostol Petar napusti Jerusalim i ode u druge krajeve da propoveda reč Božiju, a verige dobiše celebnu silu od njegovog apostolskog tela. Mnogi se bolesnici izlečiše samo dodirom o njih kao i o ubrus, koji je bio natopljen znojem apostola Petra. 

Ove časne verige, verni, pobožno poštovahu i klanjahu im se, prenoseći ih sa kolena na koleno. Tako one dospeše u ruke presvetog patrijarha jerusalimskog Juvelijana, a on ih potom dade carici Evdoksiji, prognanoj ženi cara Teodosija Mlađeg. Ona ih prepolovi, pa jednu polovinu posla crkvi Svetih apostola u Carigradu, a drugu polovinu dade svojoj kćerki carici Evdoksiji u Rim. Ona sazida crkvu Svetog Petra i položi u nju časne verige, zajedno sa onim u koje je apostol Petar bio okovan od strane cara Nerona.

Ovaj dan je uzet za praznik poklonjenja tim Časnim verigama, u čast i spomen svetog apostola Petra, koji postrada za veru svoju, a u slavu Hrista, Boga našega.