Da li je hrana lek za dušu ili nam služi da ugušimo negativne emocije
Mnogi bi rekli da je hrana lek za dušu, ali stručnjaci ne misle tako. Zbog onih koji neke druge probleme rešavaju hranom nastao je izraz emocionalno prejedanje. Psihoterapeutkinja Vesna Danilovac naglašava da je potrebno da prepoznamo koje su to emocije koje pokušavamo da eliminišemo hranom.Fiziološka glad je prirodna, ali pored toga što smo pojeli tri obroka, neko i dve užine, imamo potrebu da stalno unosimo hranu. Nismo gladni fiziološki, međutim jesmo emocionalno, napominje gošća Jutarnjeg programa, psihoterapeutkinja Vesna Danilovac. „Ta potreba da stalno nešto unosimo u telo nastaje tako što kada osetimo neku emociju, uzimanjem zalogaja hrane, ta emocija nestaje. Zato je hrana način da mi emocije koje nam ne prijaju ugušimo, smanjimo, odnosno da ih potpuno eliminišemo." Kada imamo prirodnu, fiziološku glad nju možemo i da odložimo. Međutim, kod emocionalne gladi imamo potrebu da nešto pojedemo i ne uspevamo da je odložimo. U tom trenutku potrebno nam je da nešto pojedemo, najčešće određenu vrstu hrane. „Nakon uzimanja te hrane osoba ima osećaj opuštenosti. To je glavna razlika između fiziološke i emocionalne gladi“, objašnjava psihoterapeutkinja.
Hranom zatrpavamo prazninu u sebi, tugu, nedostatak ljubavi, potrebu za bliskošću, strah, bes…, sve ono što u nekom trenutku pravi neprijatnost. Slatkiši su najčešći izbor kod emocionalnog prejedanja. Istraživanja kažu da je potreba za slatkišima povezana sa potrebom za ljubavlju i potrebom za bliskošću. Određena hrana provocira sećanja na neke trenutke kada smo se u životu dobro osećali. Sa druge strane, hrana daje osećaj koji nam u životu nedostaje. Jer hrana jeste lek za dušu i ona je najrasprostranjenija. „Zato je važno da razumemo da bismo mogli da vratimo našu telesnu težinu na normalu, potrebno je da radimo na uzroku, odnosno da nađemo koje su to tačno emocije koje eliminišemo hranom“, naglašava gošća Jutarnjeg programa. Moramo imati u vidu da imamo primarnu i sekundarnu hranu, onu koja dolazi na tanjiru. Primarna hrana je ljubav, odnosi sa drugim ljudima, karijera, fizička aktivnost, duhovnost, odnosi sa prijateljima. I kada imamo dovoljno primarne hrane u našem životu, nama je potrebno manje hrane na našem tanjiru. „Dijeta deluje na posledicu, a ono što bih ja preporučila je da radimo istovremeno. Da se obratimo stručnjaku sa kojim ćemo utvrditi šta su uzroci emocionalnog prejedanja, da ga eliminišemo i istovremeno primenjujemo dijetu, povećamo fizičku aktivnost. Sve to zajedno će dovesti do rezultata, a što je još važnije, neće se vratiti potreba za emocionalnim prejedanjem“, naglašava psihoterapeutkinja Vesna Danilovac.
Foto: Ilustracija/Pixabay
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest