Da li je đacima potrebno više časova maternjeg jezika
Društvo za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu pokrenulo je Inicijativu za uvođenje natpredmetnog statusa maternjeg jezika i književnosti, što između ostalog podrazumeva povećanje broja časova u osnovnim i srednjim školama."Ideja je nastala pre dve godine kada je u Tršiću održana interkatedarska konferencija, kada su sve sve katedre složile da se mora nešto preduzeti, jer smo već dve decenije na istom, lošem mestu kada je reč o Pisa testiranju i da se, uprkos stalnim reformama, ne mrdamo sa mesta već se vrtimo u krug" rekla je u emisiji Magazin na prvom profesorka srpskog jezika Jasna Janković. Smatra da su neosnovane primedbe da su đaci preopterećeni brojem časova.
"Natrpedmetni status pre svega ukazuje da treba povećati broj časova, jer mi imamo najmanji broj časova maternjeg jezika u Evropi. Minimalni broj u drugim zemljama je od sedam do čak 10 nedeljno u Francuskoj. Kod nas đaci do petog razreda imaju pet časova, pa taj broj pada na četiri. U srednjoj se maternji jezik svodi na tri a u dualnom obrazovanju na samo dva časa nedeljno. Možda najdrastičniji podatak je da se na studijama stranih jezika ne predaje i maternji jezik", naglasila je Jankovićeva.
Koliko je važno poznavanje maternjeg jezika, kaže Jasna Janković, vidi se u praksi gde su učenici koji dobro vladaju maternjim jezikom spremniji za učenje svakog drugog gradiva. U suprotnom oni ne razumeju nastavu ostalih predmeta i nisu u stanju da interpretiraju ono što su čuli ili učili. Zato napominje da za vladanje maternjim jezikom moraju biti zaduženi nastavnici svih predmeta.
O nepoznavanju jezika slikovito govori i nedavno upozorenje dr Aleksandra Milanovića, upravnika Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta da učenici na prijemnim ispitima ne znaju pisanu ćirilicu, slabo poznaju gramatiku. Ne znaju da sroče jezičko-stilski korektan imejl ili molbu, niti ijedan od jednostavnih žanrova svakodnevnog izražavanja. Studenti ne znaju da napišu referate i seminarske radove, zbog čega plaćaju agencijama da rade za njih.
Gošća Radio Beograda smatra da se ovako porazni podaci mogu promeniti samo u saradnji nadležnih institucija kao što su Nacionalni prosvetni savet, resorno ministarstvo i Zavodi za unapređenje obrazovanja koji su svi načelno podržali inicijativu ali se konkretni potezi i dalje ne preduzimaju.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest