Čet-botovi zamenili bankare - NBS koristi digitalizaciju za procenu inflacije
Deset banaka u Srbiji već koristi veštačku inteligenciju, dok pet banaka planira da to učini uskoro. Mašinsko učenje, blokčejn tehnologija i nove institucije platnog prometa, počele su da se razvijaju pre nekoliko godina, a dešavanja u svetu i koronavirus, ubrzali su tehnološku revoluciju u finansijskom sistemu. I Narodna banka Srbije koristi digitalne alate za rano upozorenje nastanka problematičnog stanja u bankama.Ako te razočara bankarski službenik, virtuelni asistent sigurno neće. Kako bi izbegli odlazak na šalter i dugo čekanje i sami građani postaju bankarski službenici, a pametni uređaji su obavezan detalj vlasništva.
"Učešće kod gotovinskih kredita koji su aplicirani, potpisani, završeni i odobreni putem mobilne aplikacije danas iznosi čak 20 odsto, posle samo dve godine primene ovog procesa", ukazuje Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora "Banke Inteza".
Bankarskim službenicima više nije primaran posao vezan za klasične transakcije – sada postaju savetodavci. Konkurenciju imaju u drugim bankama, ali i kod kolega virtuelnih asistenata.
Promena strukture zaposlenih
Petar Jovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora "Rajfejzen" banke kaže da dolazi do promene strukture zaposlenih, kao i da njihov čet-bot pokriva preko pedeset hiljada upita na mesečnom nivou, što je na nivou celog kol-centra banke.
"Moramo naglasiti da uštede ne dolaze same od sebe. Da bismo ih postigli, potrebne su prilične investicije u održavanje postojećih rešenja i ulaganje u razvoj novih", navodi Jovanović.
Dobra strana digitalizacije je sve veće učešće građana, edukacija i sigurnost, dok su loše strane troškovi primene novih tehnologija koje na kraju uvek plate klijenti.
Troškovi i prihodi
Nikola Stakić, profesor ekonomije na Univerzitetu Singidunum kaže da su troškovi zaposlenih krajem 2021. godine bili oko 400 miliona evra, što je manje nego što su prihodi banaka neto po osnovu naknada i provizija.
"Prethodnih deset godina smanjen je broj zaposlenih za 20 odsto, a broj filijala u zemlji je smanjen za 40 procenata. To ne znači da su ljudi izgubili posao, nego su se prekvalifikovali ili prešli u neke druge finansijske institucije", ukazuje Stakić.
Model NBS
Narodnu banku koja odobrava dozvole novim finansijskim institucijama ipak više zanima primena digitalizacije u proceni inflacije.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković navodi da su razvili sopstveni model za praćenje inflacije koji im omogućava da to čine u realnom vremenu.
"O tome ne govorimo mnogo da nas Republički zavod za statistiku ne bi doživeo kao konkurenciju ili kontrolora, ali mi to imamo za svoje potrebe", kaže Tabakovićeva, dodajući da se model primenjuje od marta prošle godine.
Prema njenim rečima, model je baziran na automatskom prikupljanju cena sa internet prodavnica, takozvani veb skreping, koji im daje na uvid i pre zvaničnog objavljivanja u kom pravcu se kreće inflacija.
I pored tolikih aplikacija, u proceni rizika i odlučivanja presudna ostaje uloga čoveka. To potvrđuju i slučajevi propadanja nekoliko američkih banaka, koje nisu oskudevale u primeni veštačke inteligencije i kontrole.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest