Brnabićeva: Postavili smo osnove za razvoj ekosistema biotehnologije u Srbiji
Premijrka Ana Brnabić izjavila je da je Srbija prošle godine na prvoj konferenciji "Budućnost tehnologije", postavila osnove za razvoj ekosistema biotehnologije u Srbiji, da raste i bude nacija biotehnologije. Izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Mirek Dušek poručio je da je Srbija lider u ovom delu sveta u biomedicini i biotehnologiji. Predstavnik UNDP-a Akim Štajner poručuje da se biotehnologija mora koristiti etički. Generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Matijas Korman izjavio je da je Srbija posvećena tome da bude na čelu oblasti inovacija i tehnologija.Ana Brnabić, otvarajući Međunarodnu konferenciju "Budućnost biotehnologije" (Biotech Future Forum) koja se održava u Palati Srbija, poželela dobrodošlicu gostima iz Svetskog ekonomskog foruma, UNDP-a a posebno je zahvalila našim naučnicima iz sveta koji su došli na današnji forum.
"Postavili smo scenu za jak eko sistem, otvorili naučno tehnološke parkove, postavili prioritete u investicijama. Najmoderniji Data centar u Kragujevcu dostupan je svim institutima i naučno tehnološkim parkovima", rekla je premijerka.
"Srbija lider u biomedicini i biotehnologiji"
Izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Mirek Dušek na otvaranju konferencije istakao je da je Srbija lider u ovom delu sveta u oblasti biomedicine i biotehnologije.
Dušek je rekao i da su u Svetskom ekonomskom forumu ponosni što mogu da podrže Srbiju u tom razvoju, ističući da mreža četvrte industrijske revolucije pomaže liderima da očekuju buduće tehnologije. Naveo je i da u svetu ima 18 takvih centara, kao i da je jedan, pre dve godine, otvoren i u Srbiji.
Prema njegovim rečima, sve je više radova koji nastaju u saradnji između centara a današnje okupljanje je prilika da se ta saradnja proširi i unapredi.
"Uzbuđeni smo u Forumu zbog prilika koje se otvaraju, ali moramo imati na umu i zaštitu, odnosno da uticaj koji razvoj biotehnologija donosi bude pozitivan po čovečanstvo", istakao je Dušek.
"Biotehnologija se mora koristiti etički"
Predstavnik UNDP-a Akim Štajner poručio je da je oblast biotehnologije doživela veliki napredak i ukazao da mora da se koristi tako da bude na korist ljudima, da poštuje prirodu i životne sisteme neophodne za preživljavanje.
"Podržali smo osnivanje Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji. Postoji potreba da svi ljudi mogu da koriste prednosti biotehnologije i u tome bi lokalne zajednice mogle imati aktivniju ulogu", rekao je Štajner u video-obraćanju učesnicima konferencije "Budućnost biotehnologije".
Naveo je da je tako u Severnoj Makedoniji postavljena laboratorija koja istražuje kako da se koristi biološki otpad i na taj način stvaraju nova radna mesta.
"Moramo imati ključnu ulogu u transformaciji proizvodnje hrane i smanjenu uništenja bioloških resursa u toj procesu", rekao je Štajner. Kazao je da kampus BIO 4 obezbeđuje naučnu infrastrukturu za novu generaciju naučnika, lidera u ovoj oblasti.
"Srbija posvećena da bude na čelu"
Generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Matijas Korman izjavio je da je Srbija posvećena tome da bude na čelu oblasti inovacija i tehnologija i da sama sebi kreira uzbudljive prilike.
Korman je, govoreći na otvaranju konferencije "Budućnost biotehnologije", rekao da je Srbija preuzela efektivan pristup biotehnogijama kreiranjem centara četvrte industijske revolucije i izgradnjom Bio4 kampusa.
Naveo je da ubrzani tehnošloški napredak doveo do velikog razvoja tehnilogije i njenog velikog potencijala.
"Biohtehnologija pokriva čitav set nauka o razvoju. Naučni razvoj biotehnologije mogao bi da da odgovore na iskorivanje brojnih bolesti, takav napredak u pravljenju hrane koji bi doveo do toga da nema nestašice hrane, pronalaženje odgovarajuće terapije u mnogim bolestima, poput leukemije", rekao je Korman.
Istakao je da je izuzetno važno da se prepoznaju prilike koje nude biotehnološke nauke.
"Zato je veoma važno da dajemo analize. Ekspertiza je neophodna da bi mogli da razumemo razvoj nauka. Ne možemo upravljati onim što ne možemo da razumemo i zato moramo dati naučne savete", kazao je Korman.
Dodao je da, takođe, za razvoj tehnologije ključan odgovor vlada.
"U tradicionalnim društvima teško je osvojiti poverenje građana i za to su ključne informacije. Izuzetno je važno obezbediti bezbednost i održivost razvoja biotehnologija. One moraju biti bezbedne, sigurne i u skladu sa prihvatljivim društvenim normama", poručio je Korman.
Prema njegovim rečima, OECD nastaviti da bude partner Vlade Srbije da bi obezbedio inovativne politike i savete.
Konferencija se po drugi put održava u Beogradu u organizaciji Vlade Srbije u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom, Centrom za četvrtu industrijsku revoluciju i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i uz podršku BIO4 kampusa.
Forum je okupio više od 600 učesnika iz oko 30 zemalja, predstavnika vlada, akademske zajednice, naučnih i istraživačkih institucija i privrede.
Tokom dvodnevne konferencije, na više panela će se razgovarati o temama iz oblasti biotehnologije, bioinformatike, bioinženjeringa i biomedicine, a poseban program će biti posvećen zelenoj biotehnologiji, održivim rešenjima i inovacijama koji vode ka "zelenijoj" i ekološki održivoj budućnosti.
Na Forumu učestvuju i velika svetska imena među kojima su Milica Radišić sa Univerziteta u Torontu sa Instituta za biomaterijale i biomedicinski inženjering, zatim jedna od osnivačica Gingko Bioworks, kompanije specijalizovane za biotehnologiju Rešma Šeti, profesor sa Univerziteta MIT (Massachusetts Institute of Technology) Timoti Lu i drugi.
Na jednom od panela će učestvovati i predstavnici naše dijaspore, naučnici i istraživači koji rade na vodećim svetskim univerzitetima i u velikim multinacionalnim kompanijama.
Posebna sesija biće posvećena temema životne sredine, takozvani grin šou rum, gde će biti i prezentacija startapa iz Srbije koji se bave ovim oblastima, kao i više prezentacija iz ove oblasti koje vodi direktor Bio Sens instituta Vladimir Crnojević.
Na jednom panelu će se govoriti o tome kako od nauke doći do industrije i kako da se uradi tehnološki transfer onoga što rade naši naučnici i istraživači i kako da se to komercijalizuje, a čuće se i primeri uspešne prakse iz više zemalja.
9.jpg)
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest