Brajan Rašić - između svetskih zvezda i ličnog mira

Rođen iste godine kada je rokenrol započeo svoj put iz Memfisa, Branislav Brajan Rašić karijeru je započeo sedamdesetih u Beogradu, a od 1979. živi u Londonu, gde je postao jedan od najcenjenijih koncertnih fotografa na svetskoj sceni. Sarađivao je sa velikanima poput Muddy Waters, Robbie Williams, Frank Sinatra, Madonna, Chuck Berry, U2, Kate Bush i Rihanna. Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzima dugogodišnja saradnja sa The Rolling Stones, uključujući istorijski koncert 2006. na plaži Copacabana u Rio de Janeiro, a radio je i sa David Bowie, David Gilmour i Amy Winehouse.

Tokom više od četiri decenije zabeležio je preko 8.000 koncerata, dok je na platformi Getty Images dostupno više od 100.000 njegovih fotografija. U razgovoru za SAT televiziju, uoči promocije albuma benda „Gajbraš Tripvud“ u „KB“ klubu, Rašić je istakao da danas, posle bogate karijere, pre svega – uživa u životu.


                                                                                  Arhiva sa izložbe 2012. godine, Foto M.V.


Ističe da, čak i kada pokuša da napravi pauzu, posao ga uvek sustigne, jer su mu mnogi ljudi iz muzičkog sveta u Srbiji bliski prijatelji.

Ipak, naglašava da danas radi u manjem obimu nego ranije, birajući projekte i tempo koji mu više odgovaraju.

Iako je formalno u penziji, fotoaparat, još uvek nije sasvim “okačio o klin”. Danas najčešće fotografiše iPhoneom – lagan je, uvek pri ruci, stane u džep, a pruža iznenađujuće vrhunski kvalitet fotografija.


                                                                                   Arhiva sa izložbe 2012. godine, Foto M.V.

Branislav Brajan Rašić je 2012. godine izlagao u Galeriji Narodnog muzeja na Starom Korzou u Požarevcu, gde je predstavio postavku „Gospodin Mik i rok ikone“ („Ser Mick and The Rock Icons“). Među radovima se našla i fotografija Amy Winehouse sa njenog poslednjeg koncerta u Beogradu 2011. godine. Govoreći o toj fotografiji, nagrađenoj priznanjem lista The Guardian, Rašić je isticao da je iza nje stajala priča koja je od velikog očekivanja prerasla u tragediju. U Beograd je došao da zabeleži koncert, ne sluteći da će biti jedini fotograf niti kakav će epilog događaj imati. Taj snimak ostao je snažno svedočanstvo jednog teškog trenutka i i danas u njemu budi pomešana osećanja ponosa i tuge, potvrđujući njegovu ulogu hroničara epohe – onoga koji beleži i najsjajnije i najdramatičnije trenutke rok istorije.