Zelena gradnja u Srbiji - primena koncepta zdravih zgrada
U današnje vreme ubrzane urbanizacije i moderne arhitekture lako je zaboraviti na naše izvorno stanište - prirodu. Čovek rapidno gradi a posledice toga počinjemo već sada da osećamo u vidu globalnog zagrevanja, lošijeg kvaliteta vazduha, pretrpanosti u gradovima dok zeleni predeli postaju sve prazniji.Današnjica je takva da ponekad nemamo izbora do da živimo brzo i onako kako je modernim načinom nametnuto, ali ništa nas ne sprečava da učinimo sve da i u takvoj situaciji unesemo prirodu u naše živote u što je većoj meri to moguće. Jedan od načina kako to možemo uraditi je primenom zelene gradnje. Saznajte šta je i kako se primenjuje u Srbiji
Šta je zelena gradnja?
Velika većina ljudi 80% svog vremena provodi u zatvorenom prostoru, stoga je od ogromnog značaja da prostor u kojem boravimo toliko vremena bude zdrav.
Zelena gradnja je relativno nov koncept koji podrazumeva da arhitektura bude prilagođena prirodi - pretvaranjem sunčevih zraka u efikasnu energiju putem solarnih panela, skupljanjem kišnice za zalivanje bašte u kojoj možemo uzgajati voće i povrće za našu konzumaciju, građenjem parkinga za bicikle i omogućavanjem kretanja zaposlenih bez automobila koji emituju štetne gasove u već zagađeni gradski vazduh.
Dakle, čitav koncept se zasniva na održivosti i odgovornom korišćenju prirodnih materijala i resursa koji ne samo da će pomoći našoj sredini da “prodiše”, već je i ekonomski isplativije na godišnjem održavanju zgrade. Studije pokazuju da za samo 2% većeg ulaganja u koncept zdrave zgrade dobijamo uštedu na godišnjem nivou održavanja i do 25%.
Koncept zdrave zgrade u praksi
Biofilija označava koncept neraskidive veze čoveka i prirode i da čovek, u svojoj biologiji, poseduje genetsku težnju da se spaja sa prirodom na mentalnoj, fizičkoj i društvenoj razini.
Koncept dizajna enterijera posvećen održivosti je takav da mu je primarni fokus sve ono što će uneti prirodu u radni ili životni prostor - prilagođene boje u kancelariji, puštanje dnevne svetlosti i korišćenje prirodnih elemenata u našoj blizini.
Na svakodnevnom nivou ovi elementi u znatnoj meri utiču na produktivnost, motivaciju i sreću zaposlenih ili ukućana, stoga ne treba zanemariti ni jedan navedeni aspekt, počevši od psihologije boja. Pošto je to veoma obimna nauka, mi ćemo navesti samo neke od primera koje utiču pozitivno ili negativno na enterijer.
Zelena boja
Zelena boja sama po sebi predstavlja jaku konekciju sa prirodom zbog brojnih asocijacija na prirodu koja iz nje same proističe. Zeleno lišće, zelena trava, zeleno voće i povrće poput avokada, jabuka ili spanaća - sve nas to podseća na zdravlje i u nama budi pozitivna osećanja.
Žuta boja
Žuta boja asocira na sunce i u nama pobuđuje osećanja leta, optimizma i sreće. Iako bi bilo previše upadljivo za oči da budu zidovi obojeni potpuno u žuto, preporučljivo je da određeni elementi poput rubova stolova budu ofarbani u nežno žutu boju.
Siva boja
Siva boja ima loš uticaj na entuzijazam i produktivnost i karakteriše se kao “neemocionalna” boja. Ne može se naći u prirodi i kao takva nas asocira uglavnom na nešto hladno kao što je beton ili slična ljudska tvorevina.
Prozori kao svojevrsni “filter”
Istraživanja pokazuju da samo jedan prozor sa pogledom na prirodu u kancelariji utiče na radnika da u njoj provede i nekoliko sati dnevno duže. Gledanje kroz prozor beleži znatno manji nivo stresa i znatno više motivacije za rad, stoga se treba potruditi da obezbedimo dovoljno sunčeve svetlosti kako bi samo preduzeće napredovalo i raslo uz srećne i produktivne radnike.
“Pošumljavanje” životnog ili radnog prostora
Prirodno svetlo u kombinaciji sa živim biljkama stvoriće utisak da smo u prirodi, barem u podsvesnom delu našeg uma što će se svakako pozitivno odraziti na rad i boravak u prostoru, a nivo zdravog kiseonika će se značajno povećati.
Takođe, zamenom veštakih materijala od kojih se pravi nameštaj prirodnim materijalima poput drveta, bambusa ili kaučuka oslobodićemo naše okruženje od štetnih materija koje se tokom godina i decenija natalože u prostoru.
Rok trajanja zgrade
Zelena zgrada treba biti dugotrajna i neki stručnjaci danas naglašavaju da kvalitetno izgrađena zdrava zgrada treba da traje 1.000 godina. Premda je takvo predviđanje optimistično, zasigurno je da treba graditi zgrade koje lako mogu da promene svoju funkciju, na takav način da svaki deo zgrade bude lako zamenljiv.
Sertifikati kao potvrda
Da bi zgrada i zvanično postala zelena potrebno je da dobije neki od zelenih sertifikata poput BREEAM, LEED ili DGNB sertifikata, a koji se zasnivaju na ispunjavanju 50 od 150 kriterijuma.
Ipak, čitava Srbija je daleko od aktivne gradnje zdravih zgrada iz razloga koji mogu da nas okarakterišu samo kao “nedorasle” problemu. Prilog toj tezi ide i činjenica da svega 13 registrovanih zgrada u Srbiji ima zeleni serifikat, i sve su poslovne a ne stambene.
Vreme se menja brzinom kakvu istorija nikada nije videla do sada i mi moramo, kao ljudska rasa prvenstveno, a zatim i kao narod da se prilagođavamo promenama koje jednostavno ne možemo sprečiti i adaptiramo se na efikasan način preokrenuvši okruženje u našu zdravstvenu korist, kao i do sada što smo radili tokom evolucije.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest