Veliko interesovanje ratara za setvu soje ovog proleća
Poljoprivredni proizvođaći iskazali Veliko interesovanje ratara za setvu soje ovog proleća, kažu u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.Ove godine očekuje se da se veliki broj poljoprivrednika opredeli za soju, napominje stručnjak sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Vuk Đorđević i dodaje da je to stvar prirodnih oscilacija
Đorđević je istakao da je ovo najtopliji februar od kako se vrše merenja, što je značajan faktor za sva predviđanja kada je reč o oblasti poljoprivrede. Globalne klimatske promene su neminovne, a ko u ovom poslu želi da opstane, mora da se prilagodi. Tako ratari moraju menjati i neke uobičajene rokove i termine na koje su navikli, jer se i uslovi proizvodnje menjaju.
Đorđević objašnjava da je prerana setva soje jedna od najčešćih grešaka na koje su se čak i iskusni ratari ”već opekli“ prethodnih godina. Naime, vredni ratari čim vide toplo vreme, žele da počnu sa radovima, što ne mora nužno biti dobro, jer mrazevi umeju da iznenade i u martu i aprilu. Zato on savetuje oprez i kaže da ne treba žuriti sa setvom soje. Takođe, još uvek ima dosta posla oko zatvaranja brazde i pripreme zemljišta za setvu.
Sa druge strane, leta su topla, vrućine dođu naglo, pa na određene temperaturne šokove već možemo da računamo. U svetlu toga, nije preporučljivo stresirati mladu biljku već na početku vegetacije, čak iako soja načelno može da izdrži kraće mrazeve od -3 ili -4 stepena.
Đorđević kaže da se soja ranije sejala ”na kalendar“, ali danas to više nije moguće, i da se moramo voditi isključivo biološkim potrebama biljke, a to je 12 stepeni u zemljištu. Optimalni rok se u poslednjih 10 godina pomerio sa 01.aprila na 15.april, i praksa je pokazala da su usevi posejani u aprilu, pa čak i maju, bolje podnosili kasnije stresne uslove.
Ove godine se očekuje znatno veći broj useva pod sojom, a novosadski stručnjak kaže da je to stvar prirodnih oscilacija. Podseća da je 2022. godina bila izuzetno loša i da su pojedini proizvođači imali totalnu štetu od suše. Ovo je nateralo ljude da odustanu od soje u 2023. godini i dovelo do rekordno niskih površina pod sojom te godine. Ove godine površine pod ovom kulturom opet rastu, što je i logično, jer soja ima značajno mesto u plodoredu. Naime, soja je leguminoza, i ima sposobnost da fiksira azot iz vazduha, odakle i obezbeđuje oko 80% svojih potreba za azotom. To soju čini odličnim predusevom za pšenicu ili kukuruz.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest