U Srbiji sa dijabetesom živi više od 700 hiljada ljudi

Iz godine u godinu, povećava broj obolelih od dijabetesa i da se to pre svega odnosi na šećernu bolest tipa „dva“. Ako se ne otkrije i ne leći na vreme može da ugrozi bubrege, srce i vid.

Dijabetes može da ugrozi srce, bubrege, vid ukoliko se ne otkrije i ne leči na pravi način. Povećava i rizik od srčanog i moždanog udara. U Srbiji sa njim živi više od 700 hiljada ljudi, a polovina je radno aktivna. U svetu, oko 500 miliona ljudi ima dijabetes.

Uzročnici su nepravilni način ishrane, gojaznost i fizička neaktivnost. To su stvari koje doprinose kod pacijenata koji već imaju genetiku pozitivnu za šećernu bolest.
Neki pacijenti ne znaju da imaju dijabetes. Zato su važni preventivni pregledi.

Šećer je tihi ubica. Pacijenti kojima počinje šećerna bolest, koji imaju vrednosti sedam, osam, devet, kao kriterijum za dijagnozu, oni nemaju nikakve tegobe.

Šećerna bolest, kao sistemsko hronično oboljenje, dakle napada sve sisteme.  Dugotrajno neregulisani šećer se taloži na krvnim sudovima, i na taj način može da dovede, u zavisnosti od tih krvnih sudova, do slepila, oštećenja bubrega, moždanog udara.

U Srbiji su u sklopu preventivnih preglede i uključene i nove vrste analize hemoglobina koji kao kriterijum mogu mnogo da pomognu u dijagnostici.

U preventivu spada i fizička aktivnost koja može da bude i 45 minuta do sat vremena hoda. Potrebno je izbegavati preteran unos ugljenih hidrata, slatkiša, hleba.

Globalno, 537 miliona ljudi u svetu živi sa dijabetesom. To znači da približno svaka deseta odrasla osoba u svetu ima dijabetes.

Svetski dan dijabetesa obeležava se 14. novembra, na dan kada je rođen Frederik Banting, naučnik koji je sa Čarlsom Bestom 1922. godine otkrio insulin.


Foto: Ilustracija/PIxabay