Tri naučnice dobile nacionalno priznanje - Najbolje žene u nauci za 2023. godinu
Najbolje žene u nauci za 2023. godinu u našoj zemlji su Isidora Kešelj i Milica Radaković sa Prirodno-matematičkog fakultuteta Univerziteta u Novom Sadu, i Ana Dobrota sa Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu.Trećina naučnika na svetu su žene, a samo ih je četiri odsto među dobitnicima Nobelove nagrade. U Evropi, tek 18 odsto njih nalazi se na visokim akademskim pozicijama. Po ovom pitanju, statistika u Srbiji ohrabruje, jer je više od polovine studentata i doktora nauka ženskog pola, a mnoge naučnice nalaze se na čelu fakulteta i instituta.
Za 13 godina, ovo nacionalno priznanje dobilo je 38 žena. Njima su se ove godine pridružile još tri, među kojima je i Novosađanka Isidora Kešelj, koja istražuje nove molekularne markere naplodnosti kod muškaraca.
„Naša ideja je da ispitamo kako se ekspresuju ti neki geni koji su važni za fuziju spermatozoida i jajne ćelije i da li oni mogu da nam budu neki pokazatelj, neki prognostički ili dijagnostički marker muške infertilnost“, objašnjava dr Isidora Kešelj, lauretkinja PMF Novi Sad.
Sa istog fakulteta je i naučnica Milica Radaković, koja istražuje promene klime i životne sredine tokom poslednjih milion godina na teritoriji Panonskog basena.
„Zato što na teritoriji Vojvodine imamo dobre sedimente, koji nam svedoče o prethodnih devet ledenih doba, tako da ja analiziram te sedimente, kako bih mogla da otkrijem kakva je bila domintanta vegetacija, da li je bilo aridno ili humidno, da li je bilo toplo ili hladno. Znači, ja rekontruišem celu dinamiku promene životne sredine za prethodnih milion godina“, navodi dr Milica Radaković.
Projekcije su deo njenog istraživanja, a ovo su predviđanja u nešto daljoj budućnosti kada je u pitanju klima ovog prostora.
„Otprilike bi trebalo da uđemo u novo ledeno doba, da taj novi maksimum hladnoće bude za oko 20 hiljada godina“, dodaje nagrađena naučnica.
Fokus istraživanja Ane Dobrote su inovativni materijali.
„Ja se bavim teorijskim proračunima koji zapravo služe za ispitivanje novih vrsta materijala koji se mogu primenjivati u različitim sistemima kao što su neki novi tipovi baterija ili gorivnih ćelija, ili proizovdnja vodonika kao goriva budućnosti“, objašnjava dr Ana Dobrota sa Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu.
Priznanja su deo međunarodnog Loreal Unesko programa, kojim je tokom 25 godina postojanja, nagrađeno više od četiri hiljade žena iz 116 zemalja sveta, a njih sedam, dobitnice su i Nobelove nagrade. A to bi mogao biti put i Isidore, Milice ili Ane.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest