Šta građani misle o članstvu u EU i stavovima Brisela o Srbiji
Ukoliko bi se ovih dana organizovao referendum za ulazak Srbije u Evropsku uniju, prema poslednjim istraživanjima Cesida, 46 odsto građana bi glasalo "za", a 44 procenta trenutno bi bilo protiv članstva. Podaci pokazuju da nikada nije bila manja razlika između onih koji su za i protiv.Kada je stigla odluka da Brisel ukida vize Srbiji, podrška građana evrintegracijama bila je najveća – iznad 70 odsto. Najmanja kada su izručeni haški optuženici.
Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike ukazuje da su evropske integracije davno prestale da budu tema oko koje se ljudi raspravljaju.
"Ako pričamo o nekoj konkretnoj politici EU, gde građani vide neku neposrednu korist, kao što je zaštita potrošača, zaštita životne sredine, da se onda govori u pozitivnom smislu i da se onda govori kada će kod nas u Srbiji da bude takva zaštita potrošača. Ako govorimo u političkom smislu o evrintegracijama, onda se odmah delimo ideološki na one kojima želudac radi i one kojima je mrsko", navodi Lazarević.
Aleksandra Joksimović iz srbija Centra za spoljnu politiku ističe da bi, ukoliko pitate građane gde bi oni ili njihova deca želeli da žive, dobiti jako visok procenat onih koji bi želeli da žive u zemljama EU. "To zapravo govori o jednoj suštinskoj podršci", smatra Joksimović.
Stav EU o protestima – šta kažu građani Srbije
U istraživanju i o aktuelnoj situaciji u Srbiji – 36 odsto građana smatra da EU treba nedvosmisleno da podrži studentske proteste, njih 60 odsto kaže da je ispravno da podrži pravo na proteste, ali bez mešanja u unutrašnje stvari Srbije.
Zanimljivo je da na protestima nema zastava EU, komentarisala je to pitanje i Marta Kos. Napominje – planiraju da bolje predstave prednosti proširenja.
Nebojši Lazareviću je zanimljivo da samo 36 odsto građana smatra da je EU trebala da podrži proteste.
"Govorim o zrelosti naših građana. Suštinski, 60 odsto njih kaže – trebalo je samo da podsetite vlasti na pravo na okupljanje, ništa više od toga. Što je tačno, jer ovo bi se moglo smatrati kao neka vrsta mešanja u unutrašnje poslove, da su oni krenuli da malo konkretnije podržavaju. Marta Kos, ono što ona izjavljuje, ja čitam kao želju da ostane poluneutralno, da nešto kaže što će se svideti vlastima, da nešto kaže što će se svideti građanima, da ništa od toga ne bude netačno. Zato je jako lepo, pazi šta govori", kaže Lazarević.
Šta bi značilo otvaranje klastera 3
Nijedna vlada ne bi raspisala referendum o ulasku u EU, a da pre toga ne povede ozbiljnu kampanju u kojoj bi komunicirala sa građanima šta su prednosti, a šta su troškovi.
To, kažu analitičari, nedostaje u Srbiji. S jedne strane nedostatak napretka, nema opipljivih koristi za građane, a sa druge proces je opterećen i razgovorima o uslovima koje Srbija mora da ispuni. Signal iz Brisela bi mogao da bude u otvaranju klastera 3.
Aleksandra Joksimović Centar za spoljnu politiku ocenjuje da to ne bi predstavljalo nekakav suštinski pomak u evropskim integracijama, ali u ovom trenutku bi simbolički značilo da je proces deblokiran i da se mogu očekivati u narednim periodima nekakvi novi koraci, koji bi ubrzali put Srbije ka evropskim integracijama, jer stoji da Evropska komisija ima strateški cilj da se u ovom mandatu desi novo proširenje.
Iako se više puta pomerao datum, prema poslednjim najavama, Srbija bi klaster 3 u pregovorima sa EU trebalo da otvori do kraja jula.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest