Srbija i EU - bez rominga i sa zelenim koridorima do bržeg protoka ljudi i robe
Malim koracima do punopravnog članstva Srbije u Evropskoj uniji. Potpuno ukidanje roming tarifa između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije očekuje se početkom naredne godine. Istovremeno, čeka se uvođenje zelenih koridora na 11 graničnih prelaza kako bi bio ubrzan protok robe do zemalja Unije.Dok Srbija i građani čekaju punopravno članstvo u Evropskoj uniji, koriste benefite od same integracije u evropsku porodicu, ali i benefite čekamo, čini se, onda kada su nam najpotrebniji.
Iako su odmori i odlasci na omiljenu letnju destinaciju Srba uveliko počeli, nije počeo i brži prolazak kroz grčke naplatne rampe, jer integrisani tag-uređaj nije počeo da radi. Srpska strana, navode nadležni, uradila je svoj deo posla.
Nikolina Arbutina iz "Puteva Srbije" navodi da je u Grčkoj malo komplikovanija procedura.
"U Grčkoj funkcioniše osam kompanija koje upravljaju putevima. Da bi se izvršila bilo kakva izmena sistema neophodno je da se svi oni usaglase. Nadamo se da ćemo iskoristiti bar deo letnje sezone i da će sistem proraditi. Garancije ne postoje, sve zavisi od grčke strane", rekla je Arbutina.
Zeleni koridor za brži protok robe
Bržem putovanju kroz granice sa zemljama Evropske unije, ovoga puta robe, nadaju se i srpski privrednici i kompanije. Rešenje leži u uvođenju zelenih koridora.
Ministar za evropske integracije Nemanja Starović navodi da se trenutno radi na širenju zelenih koridora na granične prelaze između samih država članica Zapadnog Balkana i zemalja Evropske unije.
"Već smo postigli memorandum sa našim kolegama iz Mađarske, trenutno su u toku razgovori naših carinskih službi sa bugarskim kolegama. U interesu nam je da slične sporazume zaključimo i sa Rumunijom i Hrvatskom. Ono što je novina jeste da je Evropska komisija obezbedila finansije za tehničku modernizaciju i infrastrukturno opremanje 11 najvažnijih graničnih prelaza. Tako nas primena zelenih koridora očekuje u mesecima pred nama", najavio je Starović.
Aleksandar Radovanović iz Centra za regionalnu saradnju PKS je rekao da bi se smanjilo čekanje na granicama ka EU ukoliko bi se primenili zeleni koridori.
"Smanjili bi se i troškovi koje imaju kompanije, a povećao bi se izvoz. Privreda bi bila konkurentnija. Većom integracijom sa EU povećale bi se investicije, osigurali bi se lanci snabdevanja, omogućio bi se i posao 'džast in tajm', koji je sad doveden u pitanje zbog velikih čekanja na granicama", naglasio je Radovanović.
Bez straha o uvećanim računima ako uključimo internet u EU
I dok polako zaboravljamo da su se telefonski pozivi i poruke između država Zapadnog Balkana ikada naplaćivali, čekamo da takav sistem zaživi i između šest članica i država Unije.
Resorni ministar ocenjuje da je tokom poslednjeg susreta u Skoplju lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije napravljen veliki korak.
"Ukoliko mi učinimo ono što je neophodno sa naše strane uveren sam da će naši građani moći već u prvoj polovini 2026. godine da koriste svoje mobilne telefone u državama članicama EU bez straha od onih enormnih roming tarifa, isto kao da su kod kuće u Srbiji", rekao je ministar Starović.
Može se reći da je nova perspektiva u dinamici integracije Zapadnog Balkana stigla uvođenjem Plana rasta.
Marko Todorović iz Centra za evropske politike je rekao da građani možda ne mogu da osete svaki od tih procesa i koraka, ali kumulativno stupanje u jedinstveno tržište EU donosi definitivno viši životni standard za deset godina.
Na poslednjem Samitu lidera Zapadnog Balkana koji je održan u Skoplju, Srbija je dobila usmene garancije da će naredna sredstva iz Plana rasta dobiti u julu na raspolaganje.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest