Spaljivanje žetvenih ostataka: kratkoročna korist, dugoročna šteta

Svakog leta i jeseni širom Srbije primećuju se gusti oblaci dima iz polja. Nažalost, ono što se tradicionalno smatra ”brzim čišćenjem njiva“ paljenje žetvenih ostataka ima dalekosežne i štetne posledice, kako za poljoprivredu, tako i za životnu sredinu i zdravlje ljudi  


Ako vreme posluži kombajni bi u njive mogli da  uđu  naredne nedelje. Najpre će se skidati ječam, a potom i pšenica. Usevi su trenutno dobro razvijeni, pa se i proizvođači i stručnjaci nadaju da će prinosi biti veći nego u poslednje tri do četiri godine. Još jednom treba podstiti poljoprivrednike da po skidanju useva ne spaljuju strništa, jer to  nema nijednu korisnu svrhu i samo ide na štetu poljoprivrednim proizvođačima, a i zabranjeno je zakonima


Spaljivanjem biljnih ostataka  površinski sloj zemljišta se pretvara u prašinu i pepeo, koje odnosi vetar i ispiraju kiše, tako da se sa parcela gubi najvažniji sloj zemljišta koji je potreban za donošenje roda naredne godine.


Kazne za fizička lica iznose od 10.000 do 150.000 dinara, dok pravna lica mogu biti kažnjena i sa više stotina hiljada dinara. Takođe, poljoprivrednici koji pale ostatke mogu izgubiti pravo na državne subvencije.