Smartfoni i tinejdžeri, da li je situacija alarmantna
Današnja deca sve više vremena provode družeći se isključivo preko društvenih mreža, smartfoni su im stalno u rukama, i to bez nadzora roditelja. Stariji mnogo sporije hvataju korak sa novotarijama koje se svakodnevno pojavljuju na internetu. Dok savladaju jednu, pojavi se druga i tako unedogled… Fejsbuk je već neko vreme skroz out, klinci se dopisuju preko Instagrama ili Snepčeta. I stalno su konektovani, stalno su u društvu, ali nikako „face to face“.„The times“ je nedavno objavio članak „Šta je sa I-generacijom?“ („What’s up with the iGeneration?“), u kojem se ovim fenomenom ponašanja bavi psihološkinja Džin Tvengi (Jean M. Twenge). Ona proučava socijalizaciju dece i mladih još od vremena kada je doktorirala na Univerzitetu u Mičigenu. Dakle, kompetentna je kada izražava zabrinutost za današnje mlade generacije, jer je uočila da se menja kompletan sistem vrednosti koji decenijama karakteriše, recimo, tinejdžerski uzrast. Psihički razvoj milenijumaca i današnje aj-generacije veoma je plaši.
Nova iGeneracija
„Pre pet-šest godina, uočila sam ozbiljne promene u ponašanju i emocionalnom razvoju tinejdžera i mlađih adolescenata. Usamljenost i depresija ponovo su bili veoma učestali, a godinama sam beležila pad ovih osećanja u slici tipičnog tinejdžera. Čudesna nezavisnost, buntovništvo, potreba da se bude drugačiji, karakteristični za prethodne generacije, današnjim tinejdžerima nisu bitni. Nešto se desilo 2012. godine što je izazvalo veliku promenu u ponašanju američkih tinejdžera. Sedeći na aerodromu ili šetajući ulicom, mogli ste da vidite mlade ljude koji hipnotisano zure u svoje telefone. Te godine, više od 50% mladih imalo je smartfone i to je bio okidač za stvaranje generacije koju sam nazvala aj-generacijom (iGen)“, ističe dr Tvengi.
Generacije rođene između 1995. i 2012. odrastaju s pametnim telefonima, imaju naloge na Fejsbuku i Instagramu pre nego što krenu u srednju školu i ne pamte vreme pre interneta. Smartfoni i tableti izazivaju zabrinutost zbog štetnih efekata “vremena provedenog na ekranu”, međutim, negativan uticaj tih uređaja nije u potpunosti sagledan. U svakom slučaju, popularni gedžeti dovode do promene u ponašanju tinejdžera, što se odnosi na njihovo druženje, socijalizaciju, ali je ugroženo i njihovo psihičko zdravlje.
Dr Tvengi, ipak, ističe da joj cilj nije potkrepljivanje zabrinutosti roditelja koji su odrasli u drugačijim uslovima, nego želja da otkrije pozitivne i negativne strane današnjeg odrastanja.
Bezbedniji su, ali…
Recimo, tinejdžeri su danas bezbedniji nego ikad i više su u kontaktu sa roditeljima, upravo zato što su dostupni… Sa druge strane, pošto mnogo vremena provode u svojim sobama, manje su avanturistički nastrojeni, ne zanimaju ih brza vožnja, krađa tatinog automobila niti žurke do zore. Dakle, donekle je smanjena opasnost od saobraćajnog udesa, kao i konzumiranje prevelikih količina droge i alkohola.
Sa druge strane, mnogo su nesamostalniji i osetljiviji nego ranije generacije. Usamljeniji su i depresivniji. Teže procenjuju druge ljude i teže se druže jer su navikli na iskrivljenu sliku stvarnosti stvorenu na internetu.
„Širenje smartfona i društvenih mreža izazvalo je potres nezapamćene magnitude“, piše Tvengi. „Postoje uverljivi dokazi da uređaji koje smo mladima dali u ruke imaju ogromne posledice po njihovo zdravlje i čine ih veoma nesrećnim“.
Mrzi ih da budu buntovni
Na primer, privlačna snaga nezavisnosti, koja je bila toliko jaka kod prethodnih generacija, nije toliko bitna današnjim tinejdžerima koji mnogo ređe izlaze iz kuće bez roditelja. Promena je zapanjujuća: učenici završne godine srednje škole 2015. manje su izlazili nego njihovi vršnjaci iz 2009.
S obzirom na to da se manje druže, njihove veštine u komunikaciji i stvaranju prijateljstava su prosto zakržljale. Oni se stide i zatvoreni su, ne umeju da uspostave kontakt, pa je jedna od zabrinjavajućih posledica i to što su manje seksualno aktivni. Neverovatno, i to mnogi vide kao najpozitivniji trend među omladinom poslednjih godina: stopa rađanja u tinejdžerskom uzrastu u Americi bila je najniža 2016, čak 67 odsto niža nego 1991, kada je doživela vrhunac.
Stručnjaci imaju utisak da se detinjstvo danas produžilo, tinejdžeri pokazuju mlaku želju za samostalnošću, jer ako im roditelji nešto zabrane, ne uzbuđuju se mnogo jer ih čeka sigurnost njihove sobe, internet i virtuelno društvo. Neki oblici ponašanja – konzumiranje alkohola, ljubavne veze, vreme bez nadzora – privlačno je današnjim 18-godišnjacima, a nekad su to radili 15-godišnjaci.
Imaju telefon i… sami su
Zašto današnji tinejdžeri duže čekaju da preuzmu odgovornosti i zadovoljstva koje donosi život odrasle osobe, pita se dr Tvengi.
Tinejdžerima očigledno odgovara da budu kod kuće i uče – ne zato što toliko vole nauku, već zato što im se društveni život odvija na telefonu. Istovremeno, iako su često kod kuće, danas mladi nisu bliskiji sa roditeljima, samo im treba soba!
„Viđam ih sa roditeljima. Ni jedni ni drugi ne umeju da stvore normalnu komunikaciju, roditelji savetuju odsutne klince koji samo ponavljaju ’Dobro, dobro’, dok pričaju telefonom. Ne obraćaju pažnju na porodicu“, kaže dr Tvengi.
Radite nešto, bićete srećniji
S obzirom na to da deca dobrovoljno mnogo vremena provode kod kuće, pomislili biste da su srećniji. Ali, naprotiv, oni su skoro očajni. Druže se, vesele se ali i svađaju sa vršnjacima, vređaju jedni druge, hvale jedni druge… a sve to preko ekrana. Nedostatak zdrave komunikacije „oči u oči“, oduzima im mogućnost da se odmah reše nesuglasice koje mogu biti bezazlene, ali ipak dovesti do ozbiljnog problema ako se ne razreše. Ovakvo ponašanje ozbiljno narušava psihičku stabilnost i prvi je korak do depresije.
Najbolji savet klincima bi bio da isključe telefon i da se druže, ali, u pitanju su generacije i to je teško kontrolisati.
Devojčicama je teže
Kakva je veza između smartfona i očigledne psihološke krize ove generacije, pita Tvengi? Osim što omogućavaju deci da budu u vezi 24 sata dnevno, društvene mreže pojačavaju vekovne strepnje tinejdžera da će biti isključeni. Danas mladi možda ređe odlaze na žurke i manje su stvarno zajedno, ali kada se okupe oni to revnosno dokumentuju na Snepčetu, Instagramu, Fejsbuku. Oni koji nisu pozvani i te kako su toga svesni. Samim tim, broj tinejdžera koji se osećaju isključeno dostigao je vrhunac.
Taj trend je naročito izražen među devojčicama. One češće koriste društvene mreže, zbog čega i češće imaju priliku da se osete isključenim i usamljenim kada vide da se društvo sastalo bez njih. Njihova psiha dodatno strada kada posle postavljanja sadržaja na društvenoj mreži očekuju koliko će lajkova dobiti.
Devojčice na svojim plećima nose i najveći teret kada je reč o porastu simptoma depresije među današnjim tinejdžerima, ali je i procenat samoubistava veći među devojčicama.
Teže posledice po tinejdžerke možda su ukorenjene u činjenici da su one u većoj meri izložene sajber mobingu, piše Tvengi. Dečaci su više skloni da fizički maltretiraju jedni druge, dok devojčice to pretežno čine podrivajući žrtvin društveni status i odnose. Društvene mreže tinejdžerkama nude platformu na kojoj mogu da izražavaju agresiju na način kako to one žele, klevećući druge devojčice i isključujući ih iz društva.
Ne spavaju koliko je potrebno
Jedan deo istraživanja bavi se i snom. Tvengi upozorava da pametni telefoni uskraćuju tinejdžerima san: mnogi uglavnom spavaju manje od sedam sati dnevno, iako stručnjaci za san tvrde da bi deca u tom uzrastu trebalo da spavaju oko devet sati. Njihov san je istrzan i nekvalitetan, što se odražava na njihovo raspoloženje i radnu sposobnost.
Elektronski uređaji i društvene mreže naročito remete san, navodi Tvengi. Tinejdžeri koji natprosečno mnogo čitaju knjige i časopise izloženi su manjoj opasnosti da budu neispavani – čitanje ih ili uspava, ili odlože knjigu pre nego što će zaspati. Gledanje televizije nekoliko sati dnevno samo je u maloj meri povezano s nedostatkom sna. A magičnoj privlačnosti pametnog telefona često je preteško odoleti.
Ova istraživanja su sprovedena u Americi, ali situacija kod nas je identična. Sve više dece ima pametne telefone, hodaju kao zombiji zureći u ekran, stalno su nervozni jer iščekuju poruku ili post, koji momentalno moraju da pogledaju. Napeti su i umorni, a samim tim neraspoloženi. Rešenje ovog problema, nažalost, nije na vidiku.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest