Slučajevi koji nikada ne zastarevaju - od ratnih zločina do doživotnog zatvora
   14 Jun 2024, 10:04    Beograd    rts    Elena Marjanović


Slučajevi koji nikada ne zastarevaju - od ratnih zločina do doživotnog zatvora

Genocid, ratni zločin i krivična dela za koje je propisana kazna doživotnog zatvora neki su od slučejava koji ne zastarevaju prema Krivičnom zakonu Srbije, kaže Bojana Otović Pjanović iz Uprave kriminalističke policije. Ističe i da se rok za zastarelost utvrđuje prema maksimalnoj zaprećenoj kazni za neko krivično delo.


Bojana Otović-Pjanović iz Uprave kriminalističke policije kaže za RTS da Krivični zakonik Srbije predviđa koja krivična dela ne zastarevaju i da su ona raspoređena od 370. do 375. člana Zakonika.


Odnosi se, pre svega, na potencijalni genocid, ratni zločin ili krivična dela za koje je propisana kazna doživotnog zatvora.


"Zastarelost podrazumeva gubitak prava državnih organa da pokreću krivični postupak, preduzimaju krivično gonjenje, ili izriču i izvršavaju krivične sankcije prema učiniocu za neko krivično delo nakon isteka određenog vremenskog perioda od momenta izvršenja krivičnog dela ili nastupanja posledice izvršenog krivičnog dela", objašnjava Otović Pjanović.


Relativna i apsolutna zastarelost – kako se određuje


Sagovornica iz Uprave kriminalističke policije navodi primer kako se određeuje rok za zastarelost slučaja.


"Za rok se uzima najstrože zaprećena kazna za izvršeno krivično delo. Recimo, ako je za neko krivično delo propisana kazna zatvora do jedne godine – relativna zastarelost nastupa nakon dve godine, a apsolutna dva puta duži period od relativne", ukazuje sagovornica RTS-a.


"Slučaj je rasvetljen nakon 10 godina"


Otović Pjanović naglašava da policija vodi evidenciju svih krivičnih dela sa, i dalje, nepoznatim izvršiocem.


Tako je na osnovu evidencije i podataka sa mesta događaja ubistva od pre 10 godina, kao i novim dokazima, krajem 2023. godine rasvetljen jedan slučaj sa, do tada , nepoznatim izvršiocem.


"U saradnji sa policijom Grčke, na osnovu poternice Interpola, uspeli smo da rešimo slučaj", kaže Otović Pjanović.


Korišćenje dokaznog materijala


Na pitanje kako dolazi do nestanka dokaza u pojedinim slučajevima i istragama, sagovornica RTS-a objašnjava da postoji razlika između konkretnog dokaznog materijala i kontaminiranog dokaza.


"Takav (kontaminiran) dokazni materijal ne može kasnije da se koristi u laboratoriji i uporednim analizama kao dobar trag koji može da ukaže na izvršioca krivičnog dela ili neke druge okolnosti“, zaključuje Bojana Otović Pjanović u razgovoru za RTS.



Slične vesti

Zakon ne poznaje pol žrtve - treba li femicid da uđe u Krivični zakonik

15 Apr 2024, 11:04

Od početka godine u partnerskim odnosima ubijeno je šest žena. Aktivistkinje za prava žena traže da se ovaj zločin…

Nacionalni savet Vlaha političarima: Ne zloupotrebljavajte tragediju u Boru

10 Apr 2024, 10:12

Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine pozvao je sve političke činioce da ne zloupotrebljavaju tragediju koja…

Ubistvo dvogodišnje Danke produbilo traume - kako živeti sa saznanjem da su među nama ljudi sposobni za takav zločin

6 Apr 2024, 10:53

Ubistvo dvogodišnje Danke Ilić produbilo je nesigurnost i uznemirenost u društvu koje su pre nepunih godinu…

Postavite komentar



    Nema komentara za ovu vest

Pretraga

PREUZMI ANDROID APLIKACIJU

sattv-android-aplikacija

Najčitanije vesti

Najnovije vesti

Servisne informacijeIzmenjeno radno vreme Gradskog…

Na Gradskom bazenu u Požarevcu u subotu, 13. jula, održava se Državno prvenstvo u triatlonu.…

12 Jul 2024, 12:17

DruštvoProf. Đenić: Na VMA broj pregleda…

Nastavlja se tropski talas u Srbiji. Zato lekari apeluju i na hronične bolesnike i na one…

12 Jul 2024, 10:45

PolitikaVučić se danas obraća javnosti…

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiće se danas javnosti Obraćanje predsednika…

12 Jul 2024, 10:41

Kursna lista