Šest decenija od smrti Carevca, virtuoza na violini

Danas se navršava šest decenija od smrti velikana narodne muzike, Vlastimira Pavlovića Carevca. Završio je Pravni fakultet u Beogradu i bavio se advokaturom, ali je muzika bila njegova prva i prava ljubav.

Vlastimir Pavlović je rođen 1895. godine u selu Carevac, po kojem je i dobio nadimak. U to vreme jedina razonoda i provod bile su zavetine, slave, svadbe i vašari u obližnjim varošicama. Otac mu je kupio violinu kad je završio osnovnu školu i kao đak viših razreda požarevačke gimnazije, postaje član školskog orkestra.

Za nastupe je birao najbolje pevače, koji su usvojili osećajno izvođenje i pravilno naglašavanje reči. Čim bi primetio da neki muzičar radi hladno, kako je govorio „bez srca", opominjao bi ga šalom da bi isto zvučao na svadbama i sahranama. Bio je izvanredan sluhista, ali i strog pedagog. Pratili su ga muzičari amateri, po zanimanju arhitekte, lekari, sudije, inženjeri.

Ostavio je neizbrisiv trag u narodnoj muzici, a na veliku štetu prvi trajni snimci nastali su 1954. godine, u poslednjoj deceniji Carevčevog života. Carevac je sa svojim orkestrom intezivno snimao narodne pesme i igre za programske potrebe Radio Beograda. Time je samo deo stvaralačkog opusa ostao trajno sačuvan u fonoteci RTS-a kao svedočanstvo o jednom vremenu.

Građani Velikog Gradišta kažu da im se čini da „čuju“ zvuk njegove violine kada prođu pored spomenika u parku Velikog Gradišta ili biste u njegovom rodnom selu.

Ne dočekavši ni 70. rođendan, 10. januara 1965. posle kraće bolesti, prestalo je da kuca srce Vlastimira Pavlovića Carevca, violina je zaćutala zauvek. Cara je na večni počinak na Novom groblju, ispratilo mnogo ljudi. Deset violina je za kovčegom poslednji put sviralo velikom maestru, kompoziciju koja ga je najviše proslavila Marš na Drinu, a Mija Popović zajedno sa prisutnima pevao omiljenu Carevčevu pesmu „Šetala Jana kraj vinograda“. I to je bilo sve, dostojanstveno, svečano, bez državnih odličja, sa dužnim poštovanjem prema Caru.