Selfi sa vrha pilona Mosta na Adi - adrenalin ili borba za lajkove
Ko nije osetio jezu dok je na društvnim mrežama gledao snimke momaka koji sede na vrhu stuba Mosta na Adi. I nije to, nažalost, ni prvi ni poslednji avanturistički potez uglavnom mladih ljudi koji bukvalno stavljaju život na kocku. Opasni selfiji su 2011. godine odneli 3 života, od tada do 2017. čak 259.Sa vrha jedne napuštene zgrade u Rakovici osvanuo je selfi devojke. Kako saznajemomo zgrada je neobezbeđena jer je izgradnja stala, a pristup pešacima nije zabranjen. Nismo uspeli da dokažemo autentičnost snimka, ali su nam radnici na gradilištu pored rekli da se do vrha može samo stepenicama, ispred kojih je zaključana ograda.
Ipak, neretko je mladima visina izazov za fotografisanje. Tri meseca posle snimka koji je zaprepastio mnoge, Marko i Miloš su objavili snimak sa vrha pilona mosta na Adi, tačnije sa visine od 200 metara.
"Kada smo objavili video sa mostom nismo očekivali da će to biti toliko popularno, da smo znali možda ne bismo ni objavili da se neko drugi ne bi usudio da uradi isto i završi na loš način. Neka niko to ne pokušava“, poručuje Miloš Smiljković.
Iako deluje neodgovorno, tvrde, da su se maksimalno trudili da nikoga ne ugroze, uključujući i sebe.
"U počeku malo adrenalin, tu prolaze tramvaju pa se malo taj pilon zatrese, posle smo se opustili, bili smo tamo pola sata i više“, rekao je Marko Čolaković.
Kula Beograd, Zapadna kapija, to su njihovi osvojeni vrhovi Beograda.
I u svetu je opasan selfi postao popularan - slikaju se na mostovima, vozovima u pokretu, na ivicama nebodera. Za one koji se kockaju sa životom, ovo je podvig, a stručnjaci imaju svoje objašnjenje.
"Mladi ljudi žele da osvoje taj prostor koji je njima najvažniji, odnosno digitalni prostor, društvene mreže i da bi tamo bili vidljivi moraju da urade nešto drugačije. Dakle, nije dovoljno da postavite samo svoje selfije, morate da pokažete da ste hrabriji, odlučniji, da vam je nebo granica. To je zapravo prečica do neke prepoznatljivosti, aplauza, priznanja u tom svetu društvenioh mreža“, objašnjava psihološkinja sa Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković.
"Nije to zbog zarade, ništa nismo zaradili od toga, to je lično zadovoljstvo koje smo želeli da podelimo sa drugima. Videi nisu monetizovani, samo smo želeli da pogledamo grad iz neke druge perspektive“, tvrde Miloš i Marko.
Nekada to nije prava perspektiva. Građane je nedavno uznemiro video na kom deca trče i igraju se na vrhu jednog tržnog centra. Stručnjaci kažu da mladi često nisu svesni da svet iz drugog ugla, pa čak i odozgo, koliko god bio primaljiv, nije siguran i nije mu mesto na društvenim mrežama.
Mediji su u stalnoj potrazi za ljudskom pažnjom. U zavisnosti koliko sekundi je ta pažnja u mediju, zavisi i finansijki bilans tom mediju, popularnost i kredibilitet i sve ono što žele da imaju. Mediji vole da dele takve sadržaje zato što znaju da je prečica do ljudske pažnje.
Opasni selfiji su 2011. godine odneli 3 života, od tada do 2017. čak 259.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest