Savremen način upravljanja proizvodnjom na PK "Drmno": Praćenje i koordinacija proizvodnje iz dispečerskih centara

Politika automatizacije proizvodnje na kopu „Drmno“ zahtevala je i izmene sistema praćenja i upravljanja procesom proizvodnje na svakoj mašini. Zasad su na taj način u funkciji dva sistema.

Od sedam rudarskih sistema najduže su u primeni dispečerski centri za peti i šesti BTO sistem. Od naredne godine počeće s radom i centar za BTD sistem, za proizvodnju uglja. Benefiti instalisanja najsavremenije opreme za nadzor i praćenje proizvodnje su vidljivi i merljivi kako u vremenskom iskorišćenju rada mašina, tako i u kapacitetu proizvodnje.

Kod Vesne Đurić, glavnog dispečera slivaju se sve dnevne evidencije zastoja, načina otklanjanja i vreme ponovnog pokretanja proizvodnog procesa na mašinama.

Dobijene informacije upućuju se nadzorno-tehničkom osoblju i rukovodiocima kopa na dalje korišćenje i donošenje važnih odluka. Trenutno radi 26 dispečera. Nedostaju radnici, a pokrivene su sve tri smene i svih 365 dana u godini. Najzahtevniji rad je na potpuno automatizovanom sistemu. Praktično, oni su u funkciji rada ljudi koji upravljaju procesom proizvodnje.



Sala odakle se prati proizvodnja na dva najmoćnija i najmlađa jalovinska sistema, ima funkcionalnu opremu, koja pokriva ceo sistem, od bagera do odlagača, a posebno monitoring šestog BTO sistema, na kom više nema trakara, već se sve funkcije obavljaju iz centra.

Sve je pokriveno nadzornim kamerama, dojavnim signalima u slučaju kvara. U centru svega su ipak čovek i briga o njemu u procesu rada, pa onda o mašinama i ostalim nadležnostima. Posao dispečera je naporan u smislu psihičke napetosti i potrebe da se pravovremeno reaguje i obaveste rukovodioci na sistemima i na kopu o svim promenama.



Za drugim pultom Vladimir Nikolić radi na šestom BTO sistemu i radio-vezom je u kontaktu s kolegom na bageru 2000, šefom sistema i glavnim inženjerom.

Posao je kao i svaki, jer ima svoju težinu i odgovornost. Najteže je, kaže Nikolić, bilo da se prilagodi puštanju u rad sistema i njegovom isključenju, jer pre toga treba obezbediti da ne bude ljudi u radnom delu postrojenja, posebno održavoca. Iz centra prate kako bagere i odlagače tako i sve stanice, tračne transportere, duge deset i više kilometara.

Za njega je najteže bilo kada su trake ostale zaleđene pod materijalom.



Dispečerska služba je neophodna radi evidentiranja zastoja i koordinacije, što olakšava proces izrade analiza i odluka inženjerima na rukovodećim pozicijama.

Dispečeri su nam pokazali kako izgleda kada otkaže neka kamera.

Ostala dva dispečerska centra specifična su i vezana isključivo za funkcije odvodnjavanja kopa i Drobilane. U tim centrima radi petnaestak radnika čije su funkcije, kao i na kopu, realizacija odluka nadzorno-tehničkog osoblja i reagovanje u slučaju vanrednih situacija.