Pšenica prevremeno rodila, kvalitet i prinos zrna nisu značajnije ugroženi
   12 Jun 2024, 10:20    Beograd    RTS    Marija Vajner


Pšenica prevremeno rodila, kvalitet i prinos zrna nisu značajnije ugroženi

Žetva pšenice počela je čak tri nedelje ranije pa stručnjaci kažu da će to, iako ne značajno, okrnjiti prinos i kvalitet roda. Klimatske promene napravile su problem i našim konkurentima Francuskoj i Nemačkoj, a u Ukrajini se predviđa čak 30 odsto manji rod pšenice, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Smatra da će sa odmicanjem žetve, rasti otkupna cena koja trenutno iznosi 23 dinara po kilogramu. Iako smo proteklih godina dostigli evropski prinos od preko pet tona pšenice po hektaru, ove godine se zbog prerane vegetacije i manje posejanih površina ne možemo nadati rezultatu od prošle godine, kada smo požnjeli tri i po miliona tona pšenice.

  "Ako mogu da se izrazim metaforično, što se pšenice tiče imamo jedan prevremeni porođaj. Kada se vama skrati period vegetacije koja traje 250 do 255 dana na nekih 230, to svakako mora imati posledice. S obzirom na to da smo posejali manje površine pod pšenicom nego prošle godine, proizvodni rezultat bi mogao da bude tu negde između dva zapeta sedam i tri miliona tona", kaže za RTS agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Iako su izvoznici izašli sa podacima da na lageru imamo milion i po tona neprodate pšenice prošlogodišnjeg roda, Galetin kaže da u Srbiji nema preciznih podataka o tome, ali da on ne veruje da nam je ostalo manje od milion tona lanjskog zrna. Dodaje i da su izvoznici generator stabilnosti i likvidnosti celog sektora te da ih treba uvažavati.

Ove godine bez tržišnog nonsensa

Galetin smatra da će otkupna cena pšenice koja trenutno iznosi oko 23 dinara po kilogramu rasti, te da nam se neće desiti prošlogodišnja situacija kada je posle žetve vrednost pšenice počela da pada. "Mi smo prošle godine imali jedan apsolutni nonsens da nam je cena u žetvi praktično bila najviša cena u toku sezone. Imali smo između 23 do 23,5 dinara po kilogramu. I sa tom cenom sada mi ponovno startujemo ove godine što je vrlo interesantno. Obično u vreme žetve cena pod pritiskom velike ponude bude najniža, a u kasnim periodima dostižete neke sezonske pikove. Ja očekujem da se ove godine vratimo u onu paradigmu tržišnu koju pšenica ima, da je u vreme žetve cena najniža, a da će kasnije ta cena početi da raste. Koliko, ne bih se u ovom trenutku usudio da kažem, ima mnogo faktora koji utiču, i logističke prirode i  geopolitičke", kaže Galetin.

Konstanca ponovo protočni bojler, ukrajinsko žito nas neće zatrpati

Klimatske promene pogodile su i naše glavne konkurente u proizvodnji žita, Francusku i Nemačku. Na ruku nam ide i situacija u rumunskoj luci Konstanca, koja je kako kaže Galetin, ponovo postala "protočni bojler" za žitarice. Kaže i to da je problem sa jeftinim ukrajinskim žitom koje je obaralo cenu evropskim proizvođačima rešen. "Rešeno je na onaj ili onaj način. Da sada ne ulazimo u te priče oko protesta zemalja Evropske unije zbog damping cena ukrajinske pšenice. Iznad svega, Ukrajina ima jedan ozbiljan podbačaj u prinosu pšenice, koji se ceni na nekih 30 odsto tako da neće biti te neke velike hiperprodukcije i neke velike konkurencije u tom količinskom smislu", rekao je Galetin.

Poslednje decenije smo prepolovili potrošnju hleba

Do sada je važilo da nam je za domaće potrebe potrebno oko milion i po tona pšenice. Međutim, potrošnja hlebnog žita iz godine u godinu pada. Na pitanje da li smo promenili navike i da li se kvalitetnije hranimo ili je pad potrošnje posledica pada broja stanovnika, Galetin kaže da je razlog u tome što jedemo više proteina iz mesa i mleka. "To je vrlo interesantan podatak. Do pre desetak godina mi smo imali potrošnju od čak 101 kilogram hleba po glavi stanovnika. Danas imamo 51 kilogram potrošnje. Stanovništvo se opredeljuje za hranu boljeg kvaliteta. Jedemo više proteinsku hranu, meso, mleko, pa je zato manja potrošnja hleba. Primećen je i pad potrošnje pekarskih proizvoda", rekao je Galetin uz nadu da će potrošnja pšenice i u Srbiji kao i u nekim delovima sveta početi da raste zbog porasta broja stanovnika.



Slične vesti

Kolekcija pšenice od pre jednog veka može pomoći da ne gladujemo zbog klimatskih promena

18 Jul 2024, 12:24

Britanski genetičar pretražio je svet u potrazi za raznovrsnim žitaricama dvadesetih godina prošlog veka. Njegovo…

Različiti prinosi u ogledu PSSS Požarevac

9 Jul 2024, 11:09

Prinosi u ogledu Poljoprivredne savetodavne i stručne slućbe Požarevac varirali su od sort do sorte pšenice. Ogled…

U Braničevu prinosi pšenice od 5.000 do 9000 kilograma po hektaru

8 Jul 2024, 11:19

Žetva ozimih strnih žita pri kraju. Visina prinosa zasila je od nivoa primenjene agrotehnike i zemljišta

Postavite komentar



    Nema komentara za ovu vest

Pretraga

PREUZMI ANDROID APLIKACIJU

sattv-android-aplikacija

Najčitanije vesti

Najnovije vesti

DruštvoKlima nam bira destinacije za…

Promena klime donosi i promene na turističkim mapama Evrope. Sever kontinenta postaje sve…

23 Jul 2024, 12:49

DruštvoSeničić: Klasične programe za…

O odmorima, Olimpijskim igrama, putovanjima tokom leta, turističkim agencijama, ponudama sadržaja,…

23 Jul 2024, 12:45

Društvo"Porše"verovatno ne…

Sve je više informacija da je neki proizvod opasan po zdravlje korisnika i da se povlači…

23 Jul 2024, 12:42

Kursna lista