Pšenica posejana na više od 725.000 hektara - neujednačeno niče, a problem su i insekti
Rekordne površine pod pšenicom u Srbiji u poslednjih sedam godina! Hlebno zrno jesenas je posejano na više od 725.000 hektara, što je povećanje od 16 procenata u odnosu na prošlu godinu. Zbog isušivanja površinskog sloja zemljišta pšenica neujednačeno niče na parcelama. Uz to, gotovo u svim regionima u zemlji pojavile su se lisne vaši i cikade, pa su mnogi proizvođači morali da zaštite biljke insekticidima, što nije uobičajeno za ovo doba godine.Poljoprivrednik iz Zrenjanina Svetislav Seležan pšenicu je posejao pre mesec dana na 30-ak hektara. To su, kaže, površine koje svake godine opredeljuje za ovaj usev.
"Ja nisam povećavao površine pod pšenicom na mojim parcelama. Koliko sam sejao prethodnih godina, toliko sam i ove, s tim da sam ubacio uljanu repicu kao jesenju kulturu. Za toliko sam smanjio površine pod kojima će biti kukuruz. To sam uradio jer se bojim toplog leta, vetrova koji duvaju konstantno, suše koju imamo skoro svake godine... Ipak, jesenje kulture ranije "dođu" i izbegnu te velike vrućine. Pšenicu sam posejao u optimalnom roku. Bilo je tu dovoljno vlage za nicanje, međutim, dok smo mi to sve pripremili i posejali, ta vlaga se izgubila, tako da nije idealno niklo, ali u suštini kiše koje padaju će to da poprave. Mogu da kažem da sam za sada zadovoljan kako se pšenica razvija", kaže Svetislav Seležan, poljoprivrednik iz Zrenjanina.
Značajno povećanje površina pod pšenicom Da su se proizvođači odlučili da idu na izvesniji rod i prinos potvrđuje i podatak da je pšenica u čitavoj zemlji zauzela najveće površine u poslednjih 7 godina, a možda i duže. "Optimalni rok za setvu pšenice je od 5. do 25. oktobra, ali kod nas se pšenica seje i ceo novembar, a bilo je godina kada je setva zašla u decembar. I ove godine je setva počela pre optimalnog roka i sejana je i nakon optimalnog roka, zbog povećanja zasejanih površina koje su, prema podacima sa terena, trenutno veće za 16 posto nego prethodne godine. To znači da je pšenica sigurno zasejana na 725.000 hektara u odnosu na prošlogodišnjih 621.000 hektara. Ali, treba imati u vidu da ovi podaci nisu konačni, jer ih mi prikupljamo i tokom decembra, dok se ne završi nicanje na svim parcelama kada je situacija u potpunosti pregledna. To znači da je moguće da konačne površinu budu i znatno veće. Neke najoptimističnije maksimalne procene idu čak do 800.000 hektara", kaže Sunčica Savović, direktorka Udruženja "Žita Srbije. "Ono što je sada važno jeste da proizvođači nabave mineralno đubrivo, jer bez njega nema rekordnih prinosa. Takođe, moraju da obrate pažnju na insekte, pre svega, na lisne vaši i cikade. One nisu nanele ozbiljnu štetu do sada, jer su ozbiljni proizvođači zaštitili useve u skladu sa preporukama, a i zbog toga što se problemi kod useva koji nisu tretirani javljaju tek na proleće. Pojavila se i žuta rđa, ali na korovima i travi. Još je nema na pšenici. Ona može, ali ne mora biti preneta na ovaj usev", dodaje naša sagovornica.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest