Prerađivačka industrija gura rast srpske privrede, kako do visoke dodate vrednosti
U januaru, prema podacima Evrostata, industrijska proizvodnja u evrozoni pala je za 6,7 odsto, a u Evropskoj uniji za 5,7 odsto. U isto vreme u Srbiji je zabeležen rast industrijske proizvodnje od čak 6,9 odsto, što je najviše u poslednje tri decenije.Rast vuče prerađivačka industrija sa skokom od 6,7 odsto i sektor snabdevanja električnom energijom i gasom od 11,7 odsto.
"Od jula prošle godine praktično kreće taj rast industrijske proizvodnje na teritoriji Srbije i on, zaključno sa januarom, kako smo napomenuli, iznosi tri odsto, što u ovim vrlo složenim međunarodnim okolnostima, gde su veliki izazovi za velike privrede EU, generalno globalne privrede, pokazuje da su se privreda i Vlada Srbije dobro snašle, da su mere koje mi na neki način usmeravamo prema domaćim i stranim investitorima ispravne i ova statistika, ovi podaci pokazuju da su efekti pravi", kaže ministar privrede Slobodan Cvetković.
Praktično svi sektori prerađivačke industrije su bolje radili. Posebno proizvodnja računara, ostalih saobraćajnih sredstava, proizvoda od nemetalnih minerala i papira. Ne zaostaje ni proizvodnja tekstila i odevnih predmeta, proizvoda od kože, pića, duvana i prehrambenih proizvoda.
"U sklopu i ostalog rasta cena porasla je cena i tražnja za skrobovima, tako da smo mi iskoristili taj naš investicioni ciklus da povećamo i pojačamo investiciju u prethodnih par godina da bismo ispratili tu tražnju. U prethodnoj godini, 2023. ostvarili smo rezultat nekih 130.000 tona samlevenog kukuruza u dve skrobere. Konkretno, u ovoj nekih 60.000 tona. Od toga, nekih 70 odsto ukupno naše proizvodnje je otišlo u izvoz", ističe generalni direktor "Almeksa" Nemanja Mitrović.
Najveća im je investicija, više od tri miliona evra, u pogon za proizvodnju modifikovanih skrobova za potrebe industrije.
Zabrinjava, međutim, podatak koji je mogao da se čuje i na nedavno završenom Kopaonik biznis forumu da domaće kompanije generalno u istraživanja ulažu svega 0,8 odsto BDP-a.
"Ono što nismo uradili sve te godine i ono što treba da nam bude sledeći korak, a to je upravo to – ulaganje u razvoj i ulaganje u kadrove koji to mogu da iznesu, taj razvoj. Mi to sada nemamo. Mene raduje 'Beri Kalebo', imaće u sastavu fabrike inovejšn centar. 'Bambi' u svom dugoročnom i srednjoročnom planu takođe ima razvoj ozbiljnog ARD centra u okviru svoje kompanije", kaže generalni direktor "Bambija" Dragan Stajković.
"Mi danas imamo veliki broj naučno-tehnoloških parkova koji upravo idu u tom pravcu pomaganja privrede, da kažem transfer znanja, naučnih saznanja prema privredi. Ako to uzmete u obzir, uzmete u obzir da je u procesu izgradnja Bio-4 kampusa koji će takođe dati veliku podršku u tim novim inovacijama, znanjima privredi koja omogućava upravo to što ste rekli – stvaranje neke dodatne vrednosti i neke nove, komparativne prednosti srpske privrede u odnosu na okruženje, a i globalno", kaže ministar Cvetković.
Stručnjaci upozoravaju, međutim, da razvoj ne bi trebalo da se bazira na prerađivačkoj industriji. Srbija, kažu, ima potencijal da raste pet i više procenata godišnje, a put za to je usmeravanje na sektore koji stvaraju visoku dodatnu vrednost.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest