Popularizacija Požarevačkog mira i kroz turizam
Požarevački mir za vreme i posle potpisivanja možda nije imao veliki značaj za Požarevac i Srbiju, ali je za Evropu i svet, itekako imao.Nakon skoro tri veka od Mirovnog kongresa i izgradnje replike Carskog šatora na brdu Tulba, Požarevac je dobio još jedan monument koji, naročito poslednjih godina, privlači sve veći broj posetilaca.
U prilog tome je i činjenica da je tokom obeležavanja 300 godina od potpisivanja, priređen kulturno-umetnički program, u kojem su učestvovali umetnici i muzičari iz Požarevca, a u posetu su došle brojne delegacije, strane diplomate, predstavnici ambasada, ministarstava Vlade Republike Srbije i lokalne samouprave.
Narodni muzej u Požarevcu je tokom održavanja 61. Ljubičevskih konjičkih igara 2024. godine, organizovao interpretacijske šetnje u okviru projekta „Šetnja kroz istoriju Požarevca“. Jedna od njih pod nazivom „Sa brda se i prošlost bolje vidi“, imala je za cilj da posetioce upozna sa Požarevačkim mirom. Šetnju je vodila Dijamanta Milošević, samostalni vodič Narodnog muzeja u Požarevcu.
„Ako uzmemo u obzir značaj Požarevačkog mira u istoriji grada i koliko je taj događaj, zapravo, bitan, mislim da moj moto „Sa brda se i prošlost bolje vidi“ potpuno odgovara priči“, ističe Milošević.
Šetnja kroz priču o Požarevačkom miru je bila interaktivnog karaktera, u kojoj je učestvovao veliki broj posetilaca različite dobi.
„Mi smo na taj način hteli da promovišemo Etno park „Tulba“ i repliku Carskog šatora i da na malo drugačiji, zanimljiviji i interaktivniji način, približimo posetiocima priču o Mirovnom sporazumu iz 1718. godine i priču o „crvenom šatoru“, dodaje Milošević.
Posetioci su, kako kaže naša sagovornica, imali mnoštvo pitanja, kao što su „da li je baš na Tulbi potpisan Mir, zašto baš Požarevac, zašto šator, a ne neka zgrada. Ova i slična pitanja postavljaju posetioci i tokom redovnih obilazaka Carskog šatora.
„Kako bismo im dočarali potpisivanje mirovnog sporazuma, podelili smo posetioce na tri grupe i svaka je ušla na poseban ulaz, kao što su to činili i predstavnici država koje su učestvovale u potpisivanju Požarevačkog mira. Smatralo da ko prvi uđe je poražen, a ko poslednji uđe – on je pobednik. Naravno, i ko prvi progovori. Kad smo ušli u šator, ja sam ćutala, čekajući njihovu reakciju, koja nije izostala“, priča Milošević.
Etno park „Tulba“ i Carski šator posećuju i deca predškolskog uzrasta, osnovci i srednjoškolci. Posete ekskurzija iz drugih gradova, takođe, ne manjkaju.
„Sve više posetilaca imamo poslednjih godina. Tako da sve što radimo je u cilju promocije lokalne istorije i Požarevačkog mira - putem društvenih mreža, nastupima na Sajmovima turizma, raznih radionica koje realizujemo po školama i vrtićima, ali i Muzeju i Etno parku. Organizujemo i razne prezentacije i kvizove. Mislim da je sve to podstaklo škole da u svoj program ekskurzija uključe i posetu svim objektima koji pripadaju Narodnom muzeju u Požarevcu“, objašnjava Milošević.
Dijamanta Milošević ističe da su najmlađim posetiocima najzanimljive lutke – replike potpisnika - pregovarača Požarevačkog mira, izrađene od balističkog silikona.
Neizostavno je fotografisanje sa svakim „pregovaračem“ što, kako kaže, ume da produži posetu Carskom šatoru na više od sat vremena. Posetiocima su, takođe zanimljivi i motivi koje mogu da vide na medaljama koje su prikazane na zidovima šatora.
Priče vodiča o Požarevačkom miru su prilagođene uzrastu posetilaca kako bi što bolje razumeli o čemu se radi i, naravno, da požele da opet dođu.
Sa namerom da se Požarevački mir iskoristi u turističke svrhe, lokalizovan je na mestu gde je već postojao Etno park posvećen lokalnoj istoriji 19. veka.
„Na Sopotskoj gredi iznad sela Ćirikovac je sklopljen Požarevački mir, jer je pozicija tog potesa bila mnogo bolja za postavljanje šatora. Ali kada smo rešili da ga negde obeležimo, mislili smo da je Grad Požarevac mnogo bolja varijanta, nego da bude u selu nešto dalje od glavnih komunikacija, jer turisti uglavnom, kad dolaze u grad imaju želju da vide Narodni muzej, Galeriju „Milene Pavlović Barili i druge istorijske znamenitosti“, kaže dr Milorad Đorđević, kustos istoričar Narodnog muzeja u Požarevcu.
*************************************************************************************************
Tekst je nastao u okviru projekta „Osvetljavanje Požarevačkog mira“, po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Grada Požarevca, radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2024. godini.
Cilj projekta je da poveća svest i znanje o Požarevačkom miru kao značajnom istorijskom događaju, što bi trebalo da omogući lokalnoj zajednici da razvije jaču vezu sa svojom istorijom i kulturom, kao i da promoviše istorijsko obrazovanje među mlađim generacijama.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Foto: NMP, SAT TV
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest