Pavlović: I posle 29 godina pogled na "Oluju" različit u Srbiji i Hrvatskoj, gotovo da se nije maklo od početka
U nedelju se navršava 29 godina od hrvatske akcije Oluja. Istoričar Momčilo Pavlović rekao je za RTS da procesi razbijanja velike jugoslovenske države nisu završeni, posebno nije stabilizovano srpsko pitanje. Dvadeset devet godina od tih događaja taj narativ i pogled na operaciju Oluja je različit u Srbiji i Hrvatskoj, dodaje Pavlović. Sa vekovnih ognjišta prognano je oko 250.000 ljudi u akciji "Oluja". U koloni traktora i automobila, koja je tog avgusta stigla, ceo jedan narod preselio se u Srbiju i druge zemlje. Iza te slike su sudbine celih porodica.U našoj zemlji obeležava se Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji ''Oluja''. Komemorativna akademija biće održana večeras u Loznici. Istoričar Momčilo Pavlović kaže za RTS da procesi razbijanja velike jugoslovenske države još uvek nisu završeni, posebno nije stabilizovano srpsko pitanje na tom čitavom prostoru, jer pored 250.000 izgnanika, proteranih iz Hrvatske silom, u prisustvu međunarodnih snaga – sa njima oko milion Srba je pomereno sa svojih ognjišta na čitavom prostoru bivše jugoslavenske države. "Dvadeset devet godina od tih događaja taj narativ i pogled na operaciju Oluja je različit u Srbiji i Hrvatskoj, gotovo da se nije maklo od početka uprkos brojnim pokušajima državnog vrha, posebno Srbije, da se to nenako prevaziđe – stvari su takve kakve jesu“, rekao je Pavlović. Prema njegovim rečima, priča da niko nije osuđen nije tačna. Pokrenut je određeni broj procesa, neki ljudi su osuđeni ali ne za ratni zločin, već za razna ubistva, pljačke, jer posle završetka te operacije Oluja vršeno je, kako kaže, smaknuće nedužnih civila bez ikakave presude, na mah, i sistematski su spaljivane srpske kuće. Navodi da je oko 80 odsto srpskih kuća na prostoru Knina i okoline sistematski uništeno i spaljeno. Govoreći o tome da li je reč o pogromu, etničkom čišćenji ili genocidu, Pavlović ukazuje da su različite definicije i različit je pogled, radi se o događaju i doživljaju – događaj je manje-više rekonstuisan do detalja, ali doživljaji tih događaja nisu isti kod Srba i kod Hrvata i neke buduće generacije će se možda približiti. Pavlović napominje da je pred Međunarodnim sudom u Hagu pokrenut postupak. Odmah posle operacije Oluja zapadni predstavnici, među kojima Karl Bilt, govorili su o sistematskom etničkom čišćenju. Drugi su govorili da je to najveće i najbrže izvedeno etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata. Neki istoričari govore o zločinačkoj akciji, udruženom zločinačkom poduhvatu, dodaje istoričar. "Sud u Hagu koji je najpre osudio, pa oslobodio preglasavanjem – sud je rekao da je bilo zločina, ali da to nisu ti ljudi i da nije bio udruženi zločinački poduhvat. Ta konfuzija i u definiciji se nastavlja. Bilo kako bilo, mi to posmatramo sa stanovišta posledice. Oko 15 posto Srba je živelo u Hrvatskoj 1948. godine, prema preliminarnom popisu, uopšte je veliko je pitanje da li je takva država mogla da se naparvi da to funkcioniše", kaže on. "Sećanje na genocid je uznemirlo Srbe 90-tih godina, taj događaj iz 90-tih i to sećanje je probudlo strah i neizvesnost. Srbi su se pokrenuli, nisu smeli da sačekaju hrvatsku vojsku. Od 90-tih, od stvaranja političkih stranaka na prostoru čitave Jugoslavije, bez referenduma, proces razbijanja jugoslovenske države doveo je i do Oluje i do kasnijih posledica u BiH i na KiM“, rekao je Pavlović.
.jpg)
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest