Pašalić za RTS: Ako decu naučite obavezama od malih nogu, vi ćete ih zaštititi
   25 Oct 2023, 11:58    Beograd    rts    Elena Marjanović


Pašalić za RTS: Ako decu naučite obavezama od malih nogu, vi ćete ih zaštititi

Istraživanje zaštitnika građana kaže da je svakog meseca desetoro dece izloženo opasnostima po zdravlje i život. Zoran Pašalić kaže za RTS da su najrizičnija mesta škole u kojima se dešava vršnjačko nasilje, ali svakako i porodice. Naglašava da sve više govorimo o pravima dece, ali ne i o obavezama. Ako decu naučite obavezama od malih nogu, vi ćete ih na taj način i zaštititi, poručuje Pašalić.


Zoran Pašalić ističe da je nakon tragedije u "Ribnikaru" veća pažnja posvećena ponašanju dece koje vodi međuvršnjačkom nasilju, ali i drugim pojavama koje bi mogle da im štete.


"Ono što je najvažnije to je da tom pojačanom pažnjom neke situacije, koje su ranije možda bile zanemarene, sada dolaze na uvid i roditeljima i školama, a i opštoj javnosti", kaže Pašalić.


Govoreći o tome kako je svakog meseca desetoro dece u opasnosti i kako su došli do takvog zaključka, Pašalić navodi da je od 1. oktobra do danas bilo 126 "predmeta" koji se odnose na prava deteta, na zaštitu dece i još tri koja su zaista zahtevala hitnost, tj. hitno postupanje u roku od nekoliko dana.


Na pitanje za šta se uglavnom pokreću krivični postupci, Pašalić ističe da su u pitanju deca, tako da oni ne mogu biti krivično odgovorni do određenog uzrasta, ali da krivično mogu biti odgovorni njihovi roditelji, najčešće za zanemarivanje.


"Moramo da obratimo pažnju na još jedno, a to je da se ne reaguje panično, već da se svaka situacija do koje može da dođe, a da može postojati opasnost, zaista detaljno preispita", dodaje.


Ističe da to treba da preispitaju svi koji se prvo susreću s takvom situacijom.


"Znači, ako je u školi – škola, školske vlasti, ako je u pitanju neko drugo mesto, to su policija, socijalni radnici i svi ostali kriminalisti", objašnjava Pašalić.


Na pitanje koja mesta su rizična, Pašalić napominje da su to najčešće škole.


"To je tzv. međuvršnjačko nasilje. Zatim ide druženje na bilo kom mestu od strane školskih drugova ili dece tog uzrasta, a onda svakako i porodice", kaže Pašalić.


Ukazuje da se žalbe koje do njegove kancelarije stignu uglavnom odnose na vršnjačko nasilje, ali i ono koje deca sve češće vrše nad roditeljima i ponašanje koje praktikuju u školama koje nije adekvatno.


Govorimo o pravima, ali ne i obavezama dece
Više govorimo o pravima dece, naglašava zaštitnik građana, ali nedovoljno o njihovim obavezama.


"Ono što je najvažnije je govoriti o obavezama dece. To znači da ako decu naučite svojim obavezama, ono što se kaže od malih nogu, vi ćete ih na taj način i zaštititi. Dobrim delom ćete ih zaštititi. Ako se deca ne ponašaju u skladu sa svojim obavezama, vrlo često su izložena svim mogućim rizicima", poručuje Pašalić.


Napominje da je to zadatak svih – roditelja, škole, ali i svih ustanova koje se bave vaspitanjem i obrazovanjem dece, a svakako prvenstveno porodice.


"Žene na selu nevidljive, njihov rad se ne vrednuje"


Juče je predstavljen izveštaj koji se bavi položajem žena na selu. Pašalić navodi da od 836.000 žena koje imaju preko 65 godina, 336.000 živi na selu.


"Od toga 74.000 su žene starije od 80 godina. Potpuno nevidljive. Najčešće ni javnost ne obraća na njih pažnju. One rade maltene do kraja svog života, a njihov rad se ne vrednuje. Ne vrednuje se kroz socijalno i penziono i najčešće se ne vrednuje ni kod posedovanja određene imovine. Tradicija je, i to je razumljivo, da se one odriču svih naslednih prava, ali one kada se posmatraju i sa našeg aspekta i uopšte sa aspekta društva moraju se posebno zaštititi. Posebno njihova socijalna prava se moraju zaštititi", objašnjava Pašalić.


Ističe da kada kaže da su nevidljive, one to zaista i jesu.


"Država menja određene zakone, i to je dobro, neki od njih su promenjeni na inicijativu zaštitnika građana, ali se postavlja pitanje sprovođenja tih zakona", dodaje.


Žene na selu ni ne znaju da imaju neka prava i da mogu da ih ostvare.


"Mora neko da pokuca na njihova vrata i da im objasni šta sve mogu i šta sve treba da urade za sebe, jer njima nisu dostupni ni društvene mreže, ni internet, mnoga sredstva komunikacije. Vrlo često i televizor. Tako da neko mora da dođe kod njih i da im to objasni", zaključuje Pašalić.



Slične vesti

Za jedne praksa za druge putokaz za život - kako mladi pomažu deci bez roditeljskog staranja

27 Feb 2024, 9:58

Najvažnije je da se deci bez roditeljskog staranja omogući da se obrazuju, lakše zapošljavaju i integrišu…

Deci sportistima mora redovno da se radi EKG, lekari ih testiraju i u školama

22 Feb 2024, 12:49

Trinaestogodišnji dečak iz Novog Pazara nedavno se srušio tokom treninga zbog jedne neprepoznate bolesti,…

Rekordno mali broj usvojene dece - ko (ni)je podoban da bude usvojitelj

10 Feb 2024, 10:13

U Srbiji trenutno 306 dece čeka na usvajanje. Potencijalnih usvojitelja, tj. onih koji žele da usvoje dete, ima duplo više.…

Postavite komentar



    Nema komentara za ovu vest

Pretraga

PREUZMI ANDROID APLIKACIJU

sattv-android-aplikacija

Najčitanije vesti

Najnovije vesti

DruštvoBole stigao u Poljoprivrednu školu

Pred Miće lipicanera, i Gavrila ponija, stigao još jedan stanovnik na akeonmiju Poljoprivredne…

27 Feb 2024, 13:28

DruštvoVrnjačka Banja na 45. Međunarodnom…

Vrnjačka banja predstavila turističku ponudu na  na 45. Međunarodnom sajmu turizma u…

27 Feb 2024, 13:02

DruštvoProgram podrške neformalnim grupama

U Narodnoj biblioteci „Ilija M. Petrović“ održana je sesija povodom realizacije…

27 Feb 2024, 13:01

Kursna lista