Oprez pred prvomajske praznike, povećana aktivnost krpelja i rizik od zaraza
Boravak u prirodi donosi brojne benefite po zdravlje, ali nosi i određene rizike, među kojima su i krpelji – sitni zglavkari koji se hrane krvlju ljudi i životinja. Kako objašnjava Nadežda Stanković iz Zavoda za javno zdravlje Požarevac, oni mogu biti prenosioci različitih infekcija, a u našem podneblju najčešće su lajmska bolest i krpeljski meningoencefalitis.Krpelji su najaktivniji od proleća do jeseni, posebno u maju i junu, a najčešće se nalaze u visokoj travi i gustoj vegetaciji. Kada se zakače za kožu, hrane se krvlju i mogu znatno da se uvećaju. Iako postoje različita mišljenja o njihovom uklanjanju – od alkohola do benzina – ostaje dilema koji je zapravo bezbedan i pravilan način da se izvade.
Za prenos infekcije presudno je koliko dugo krpelj ostaje na koži. Njegov ubod je bezbolan i često prolazi neprimećeno, zbog čega je nakon boravka u prirodi važno obaviti detaljan pregled tela.
Kao vid zaštite preporučuje se nošenje odeće dugih rukava i nogavica, po mogućstvu svetlih boja, kako bi se krpelji lakše uočili, kao i izbegavanje kretanja kroz visoku travu i gusto rastinje. Ukoliko se krpelj ipak zakači za kožu, savetuje se njegovo uklanjanje u zdravstvenoj ustanovi, a mesto uboda treba pratiti u narednim nedeljama i javiti se lekaru ukoliko dođe do promena ili simptoma.
Ukoliko laboratorijske analize pokažu da je uklonjeni krpelj bio zaražen, pacijent se upućuje infektologu kako bi se pravovremeno započela antibiotska terapija, još pre pojave simptoma.
Foto: Ilustracija/Pixabay
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest