Ne spaljujte strništa - čuvajte zemljište i buduće prinose

Nakon završetka žetve strnih žita, pojedini poljoprivredni proizvođači i dalje spaljuju žetvene ostatke, iako takva praksa nanosi veliku štetu zemljištu, životnoj sredini i predstavlja ozbiljan rizik od požara. Stručnjaci upozoravaju da se plitkim zaoravanjem biljnih ostataka čuva plodnost zemljišta i obezbeđuju bolji prinosi u narednim godinama.


Po završetku žetve ozimih i jarih strnih žita, na pojedinim parcelama i dalje se može videti spaljivanje strništa i biljnih ostataka. Iako se na prvi pogled čini kao najbrži način uklanjanja slame, stručnjaci upozoravaju da ova praksa ostavlja dugoročne posledice po zemljište i životnu sredinu.



Spaljivanjem biljnih ostataka nepovratno u atmosferu se izgubi do 6 t azota po toni slame 


Spaljivanje strništa šteti i životnoj sredini. Dim i štetni gasovi zagađuju vazduh, vatra uništava staništa brojnih ptica i životinja, a gust dim može da ugrozi bezbednost saobraćaja i izazove teške saobraćajne nezgode.


Stručnjaci preporučuju da se nakon žetve obavi plitko zaoravanje žetvenih ostataka, takozvano ljuštenje zemljišta, na dubini od 10 do 15 centimetara. 


Umesto ljuštenja strništa može se preduzeti i zaoravanje žetvenih ostataka na punu dubinu od 30 do 35 cm, uz prethodnu primenu organskih i mineralnih đubriva za naredni usev.


Zemljište koje danas čuvamo, sutra će hraniti naše porodice. Svaka njiva je mnogo više od površine za proizvodnju – ona je prirodno bogatstvo koje se stvaralo vekovima, a može se izgubiti za samo nekoliko trenutaka neodgovornim spaljivanjem. Zato je izbor jednostavan – ne uništavati ono što nam život daje, već pravilnim gazdovanjem sačuvati plodnost zemljišta i njegov potencijal za sadašnje i buduće generacije.