NA TERITORIJI DUBRAVICE 285. GODINE SE VODILA BITKA ZA HRIŠĆANSTVO
   26 Mar 2017, 9:21        telegraf.rs    Tyler Durden


NA TERITORIJI DUBRAVICE 285. GODINE SE VODILA BITKA ZA HRIŠĆANSTVO

Bitka za Margum vodila se između imperatora Karina sa jedne i uzurpatora Dioklecijana sa druge strane. Uzurpator je odneo pobedu kojom je zvanično završena tzv. Kriza trećeg veka, Rimska imperija spasena i udareni temelji za dolazak Konstantina i pobedu hrišćanstva. Šta je Margum? Nekadašnji rimski grad u Gornjoj Meziji, kod sela Dubravica u opštini Požarevac.


Rimsko carstvo 271. godine tokom tzv. Krize treće veka. Raspalo se, pa je obnovljeno. Foto: Wikimedia Commons/BokicaK

Rimska imperija je tokom III veka proživljava najteže trenutke još od kako je Hanibal odlučio da pređe sa vojskom preko Alpa i napadne srce njihovog poluostrva, nemajući ipak hrabrosti da stvarno pokuca na kapije Večnog grada.

III vek je što se Rima tiče bio teži period čak i od građanskih ratova koji su se vodili tokom I veka pre nove ere, od Sule do Oktavijana, perioda u kojem je umrla republika a rodio se principat.

Shvatili se, III vek je užasan. Toliko užasan da u istoriografiji čak postoji i naziv za taj period: Kriza trećeg veka, ponekad i “vojna anarhija” ili “kriza Carstva”. Bila je to kombinacija najezdi varvarskih plemena iz transrajnskih i transdunavskih predela, građanskog rata, kuge i ekonomskog kolapsa.

Kriza je počela 19. marta 235. godine u Moguntiakumu, današnjem Majncu a tada vojnom logoru u kojem je bila stacionirana Legija XXII Primigenija (“Prvorođena”, jedan od epiteta boginje Fortune kojoj je ova legija, osnovana od strane imperatora Kaligule, bila posvećena). Tokom sastanka sa svojim generalima, ubijen je imperator Aleksandar Sever zajedno sa svojom majkom a zacaren Maksimin Tračanin, čovek niskog porekla iz naših krajeva. To je otvorilo vrata pakla, jer se samo tako može opisati narednih 50 godina istorije Rimske imperije.


Rimski imperator Karin kojeg je Dioklecijan pobedio u Bici kod Marguma, danas selo Dubravica kod Požarevca, čime je okončana Kriza trećeg veka. Foto: Wikimedia Commons/TcfkaPanairjdde


U to periodu postojalo je barem 26 careva (uzurpatore, te pretendente na presto, nemoguće je izbrojati), mahom generala koje su za careve izvikivali njihovi vojnici, koji su ih najčešće i ubijali, bilo zato što nisu ispunili ono što je od njih traženo, bilo zato što su odbili da budu carevi jer su vrlo dobro znali koliki je prosečni životni vek imperatora tog perioda bio.

Najčešće je bilo nekoliko careva istovremeno, koje su njihovi podređeni izvikivali u različitim delovima imperije, tako da dobar deo njih nije imao kontrolu nad celom imperijom. Naravno, bili ste u boljoj situaciji ako bi Senat baš vas proglasio za legitimnog vladara, ali to nikako nije bila garancija. Ako bi “konj” na koga su se senatori kladili izgubio u ratu, pa, senatori bi to osetili na sopstvenoj koži.

Elem, do 268. godine imperija se raspala na tri dela: Galsku imperiju u okviru koje su se nalazile Galija, Britanija i nakratko Hispanija, zatim Palmirsko carstvo koje je kontrolisalo praktično čitav Bliski istok od današnje južne Turske preko Sirije i Izraela pa sve do Egipta, sa centrom u gradu Palmiri, i konačno uže Rimsko carstvo sa centrom u Italiji.


Rimski imperator Dioklecijan čija je pobeda u Bici kod Marguma, danas selo Dubravica kod Požarevca, promenila tok ljudske istorije tako što je izvukla carstvo iz Krize trećeg veka i omogućila trijumf Konstantina i time hrišćanstva. Foto: Wikimedia Commons/G.dallorto


Jedinstvo imperije je obnovio “naš” čovek, Lucije Domicije Aurelijan, rođen nadomak Sirmijuma (Sremske Mitrovice) septembra 214. godine, koji je carevao u periodu 270-275. godine; isti čovek je, uz svog naslednika Proba, takođe rođenog u Sirmijumu, graditelj Aurelijanovog zida koji i dalje opasuje Rim.

Pomenutog Proba su njegovi vojnici ubili u Sirmijumu na jesen 282. godine jer ih je terao da rade na isušivanju močvara, a za naslednika izvikali Marka Aurelija Kara, zapovednika Pretorijanske garde. Kar, po svemu sudeći, uopšte nije hteo da bude car. Umro je tokom pohoda na Persiju manje od godinu dana kasnije, izgleda od udara groma, mada je moguće i da su ga ubili vojnici. No, pre nego što je preminuo svoje sinove Karina i Numerijana imenovao je za cezare i samim tim naslednike.

Kao što vidite, kreće rasplet naše priče. Vest o očevoj smrti zatekla je Karina u ratu protiv Germana, nakon čega je ovaj odmah napustio front i otišao u Rim. Mlađeg Numerijana, koji je pratio oca u pohodu na Persiju, vojska je odmah primorala da odustane od svega od ove vojne kampanje.


Ovako je izgledala Dioklecijanova palata početkom IV veka. Ona je postala jezgro starog grada Splita koji se iz ove palate i razvio. Foto: Wikimedia Commons/Ernest Hébrard


Tokom povlačenja je umro (njegova smrt je i dalje misterija; imao je zapaljenje oka, putovao je u zatvorenoj kočiji koju su u Bitiniji otvorili zbog smrada koji se iz nje širio, samo da bi ga pronašli mrtvog), a za imperatora je u Nikomediji izvikan Dioklecijan, “naše gore list”, čovek koga srpsko predanje pamti kao “cara Dukljanina”, čovek koji je rođen u Dalmaciji, u okolini Salone, ali koji poreklo verovatno vuče iz Duklje (otud i ime).

Kada je čuo šta se desilo, Karin je pokrenuo vojsku ka istoku da bi se na bojnom polju sreo sa Dioklecijanovom vojskom koja je stizala iz Male Azije. Čisto da bi još bolje shvatili Krizu trećeg veka, pomenućemo da je Karin usput morao da suzbije još jednog uzurpatora — nekog Julijana iz Panonije koji se pobunio na severu današnje Italije pa bio poražen kod Verone.

Dakle, Karin je krenuo ka istoku, Dioklecijan je krenuo ka zapadu.

Pa gde se sretnu.


Podela Rimskog carstva tokom tetrarhije. Foto: Wikimedia Commons/Coppermine Photo Gallery

A sreli su se u Srbiji, kod sela Dubravica u opštini Požarevac. Tada je to bila provincija Gornja Mezija, a grad se zvao Margum i nalazio se na desnoj obali Velike Morave (lat. Margus), u blizini njenog ušća u Dunav.

Bio je jul 285. godine, skoro dve godine nakon smrti imperatora Kara. Karin je imao brojniju vojsku, ali upitne odanosti. Čini se da se dotični zamerio i senatorima i sopstvenim oficirima jer je imao sklonosti ka njihovim ženema.

Tačan tok Bitke za Margum nije poznat, za razliku od ishoda. Karin je poginuo u ovom boju, i to najverovatnije od ruke sopstvenog oficira. Izgleda da je bitka krenula dobro po njega, ali da se sve promenilo kada je Aristobul, njegov pretorijanski prefekt, prebegao na drugu stranu. Možda ga je on i ubio, ne znamo.

Uglavnom, ovo je bio poslednji čin Krize trećeg veka (koja je trajala tačno 50 godina i 4 meseca) pošto je Dioklecijan postao vladar cele imperije koju će u narednim decenijama potpuno promeniti, reformisati i transformisati iz principata u dominat.

Naime, on će stvoriti sistem tetrarhije, “četvorovlašća”, po kome će postojati dva avgusta, jedan na istoku a drugi na zapadu, koji će sa svoje strane imenovati po jednog cezara, suvladara određenog da nasledi svog avgusta nakon njegove smrti. Onda će taj novi avgust imenovati novog cezara, i imperija će napokon postati stabilna sa jasnom linijom nasleđivanja koja je bila rak rana prethodnih vekova.

Razume se, ljudi su ljudi a teorija i praksa često ne idu ruku pod ruku. Dioklecijan i njegov suvladar Maksimijan združeno su sišli sa vlasti 305. godine i prepustili je svojim cezarima Galeriju i Konstanciju Hloru, ocu Konstantina Velikog. Oni su potom za cezare imenovali Severa II i Maksimina Daju, ali je Konstancije umro godinu dana kasnije tokom pohoda na Pikte u Britaniji i opet je izbio haos jer niko nije želeo da bude samo cezar, svi su hteli da budu avgusti, a imperija bila bačena u novi građanski rat iz kojeg je najslavniji Nišlija, Konstantin, izašao kao konačni pobednik.


Statua Svetog cara Konstantina Velikog u Jorku, gradu gde ga je vojska izvikala za imperatora. Foto: Wikimedia Commons/Charlesdrakew

Zbog čega je Bitka za Margum značajna što se trijumfa hrišćanstva tiče? Dioklecijan je proganjao hrišćane zbog njihovog odbijanja da participiraju u imperijalnom kultu, ali je nesvesno i indirektno uzrokovao pobedu njihove religije, i to na dva načina.

Prvo, njegove reforme, ma koliko kratkotrajne, izvukle su carstvo iz haosa i udarile temelj na kojem je Konstantin obnovio imperiju bez čega ova priča ne bi bila moguća.

Drugo, da nije bilo Dioklecijana ne bi politički bilo ni Konstancija Hlora pa samim tim ni Konstantina, kojeg je upravo vojska po smrti njegovog oca ne poštujući tetrarhijska pravila izvikala za cara u Jorku, u Britaniji. A da nije bilo Konstantina, ko bi legalizovao hrišćanstvo, ko bi ga uzdigao na de fakto državnu religiju, i ko bi omogućio Teodosiju Velikom da krajem tog IV veka hrišćanstvo ozakoni kao zvaničnu državnu veru?

Da Dioklecijan nije odneo pobedu kod srpskog sela Dubravica, da li bi Evropa danas bila hrišćanska?



Slične vesti

Ljubičevo:Odmor, zabava, rekreacija

8 Jun 2022, 11:04

Ljubičevo je atraktivno za sve generacije, bilo da tražite odmor,  zabavu ili rekreaciju. Pored konja mogu se videti…

Zabava za vaše ni malo ni veliko dete

29 Mar 2022, 8:10

Često se piše o boljkama tinejdžera i igrama kojima možete da zabavite predškolce koji “umiru od dosade”.…

Letnje računanje vremena, blagoslov i bauk istovremeno

22 Mar 2022, 11:52

Neki kažu da nam daje duži dan, drugi ga povezuju sa srčani i moždanim udarima, čak i automobilskim nesrećama. Neki bi da…

Postavite komentar



    Nema komentara za ovu vest

Pretraga

PREUZMI ANDROID APLIKACIJU

sattv-android-aplikacija

Najčitanije vesti

Najnovije vesti

ZdravljeNakon "mirne" faze,…

Nakon „mirne“ faze, prema poslednjim informacijama, raste broj novoobolelih od…

24 Jun 2022, 13:03

Vremenska prognozaPROGNOZA ZA SUBOTU, 25. Jun 2022.

SRBIJA: U subotu vrlo toplo i pretežno sunčano pre podne, a popodne…

24 Jun 2022, 11:48

DruštvoŽetva ozimih strnih žita

Protekle sedmice u Braničevu su pali prvi otkosi ječma, a požnjevena je i po koja parcela…

24 Jun 2022, 11:37

Kursna lista