Letnji Sveti Nikola - dan kada ne valja raditi i kada se daruju deca

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju mladog Svetog Nikolu, dan kada su mošti najčešće slavljenog i omiljenog svetitelja u našem narodu, prenete iz Likije u Bari. To je i slava crkve Sveti Nikola u Požarevcu.

Danas je Sveti Nikola letnji. Slave ga mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.

Današnji praznik spomen je na prenos moštiju Svetog Nikole iz Mire, drevnog grada u antičkoj Likiji u Bari, gde i danas počivaju.

Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceljeni su bolesni, hromi, slepi i gluvi, besomučni.

To se, kažu, i dan-danas dešava, pa se vernici širom sveta mole ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti.

Smatran svecem još za života, skroman i čestit, pomagao je siromašnima, krišom čineći dobročinstva. Smatra se zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika...

Kod nas ovog sveca najviše proslavljaju na Nikoljdan, 19. decembra po novom kalendaru, u znak sećanja na svetiteljevu smrt 343. godine. Oni koji slave Nikoljadan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto.



Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena na današnji dan, praznik se u narodu naziva i letnji Sveti Nikola, ponegde i Nikolice.

Najčešće se spominje kako je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Svetom Stefanu Dečanskom.

Po običajnom kalendaru, danas ne valja raditi kućne poslove. Ponegde se, kao i za zimski Nikoljdan, daruju deca.



Letnjeg Svetog Nikolu slave i požarevačke Mesne zajednice „Sopot“ i „Radna mala“, kao i crkva Svetog Nikole, u kojoj je njegovo visokopreosveštenstvo arhiepiskop požarevački i mitropolit braničevski dr Ignatije služio liturgiju u prisustvu velikog broja vernika.