Kosta Bogdanović: Sebe vidim kao koncertnog izvođača i orkestarskog svirača
Kosta Bogdanović je učenik generacije Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ u Požarevcu. Kaže da je škola u potpunosti ispunila njegova očekivanja i pružila priliku da usvoji neophodna znanja.„Zahvaljujući, pre svega, dobrim, visokoškolovanim profesorima, ali i mom predanom radu, nastavio sam školovanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ono što mogu da zaključim jeste da je moje znanje, koje sam stekao još u srednjoj školi, na vrlo visokom nivou i da ga na Akademiji samo dopunjujem i nadograđujem. Po završenom školovanju sebe vidim kao koncertnog izvođača i orkestarskog svirača“, kaže Kosta Bogdanović.
Nemanja Đorđević, razredni starešina kaže za naš Portal da je „odlika Muzičke škole međusobna bliskost svih učenika koji je pohađaju“.
„Jedan od razloga je i mali broj učenika koji pohađa srednju muzičku školu. Ova generacija je bila malobrojna. Takođe, bilo je i moje prvo odeljensko starešinstvo. Poseban izazov i za njih i za mene je bila i pandemija COVID-19. Već tokom prvog razreda, tačnije u drugom polugodištu, započela je i nova vrsta nastave, onlajn. Tada još nikome nije bilo jasno kako će sve tačno izgledati, sa praktične strane, a i do čega će dovesti. Sa ove distance mogu da kažem da su oni imali tu „sreću“ da pripadaju generacijama kojima je onlajn okruženje prirodno, i da im sa te strane nov način rada nije bio preterano izazovan. Sa druge strane, pred njima je bio izazov postavljanja granica sebi, kada će ustati, kada učiti, a kada vežbati instrument. Ove okolnosti su ostavile traga na njih u pogledu shvatanja radnih obaveza i organizacije vremena, ali i motivacije, koje će obeležiti čitavo ostale godine provedene u našoj školi. Sa druge strane, već pomenuti manji broj učenika je doveo do toga da su se oni, uz izuzetke, formirali u grupu koja se sjajno slagala. Mnogo vremena su provodili i zajedno i van škole“, priča Đorđević svoje prvo iskustvo na mestu razrednog starešine.
Iako su svi učenici pokazali odlično znanje, Kosta Bogdanović se ipak izdvojio.
„Kosta se istakao po onome što sam pomenuo kao teškoću, on se sjajno prilagodio novonastalim okolnostima izvođenja nastave. Verujem da su njegovi roditelji, koji su takođe prosvetni radnici mnogo doprineli ovome. Kosta je sve vreme bio učenik sa kojim je bilo jednostavno uspostaviti komunikaciju. Uvek bilo jasno šta on želi i šta se od njega očekuje. Takođe, dobar je organizator, tako da je imao i vremena za sve aktivnosti koje su mu bile od interesa. Postizao je rezultate i u školi i na takmičenjima, pomagao je drugarima u školskim obavezama, a imao je vremena i za zabavu. Kao muzičar je bio angažovan i van škole i bio zapažen tamo gde bi se pojavio. Sve ovo naročito uvećava činjenica da je Kosta dve godine mlađi od generacije sa kojom je završio srednju školu. Ovo nije jako retka pojava u muzičkom obrazovanju, ali svakako govori da je pred nama učenik sa dispozicijama za velika profesionalna postignuća“, ponosan je razredni starešina.
Škola za osnovno i srednje muzičko obrazovanje „Stevan Mokranjac“ Požarevac
Odlukom Izvršnog odbora Gradskog narodnog odbora u Požarevcu, 12. avgusta 1949. godine osnovana je Niža muzička škola. Sa radom je počela 1. aprila 1950. godine. Za prvog direktora muzičke škole postavljen je Nadan Šepić, profesor muzike u Požarevačkoj gimnaziji.
Prvi klavir ovoj ustanovi poklonio je Ignjat Bajloni, vlasnik mlina u Malom Crniću. Godine 1964. na predlog Saveta za prosvetu Skupštine opštine Požarevac, škola menja svoj naziv u Škola za osnovno muzičko obrazovanje „Stevan Mokranjac“. Od 1982. škola se nalazi u ulici Kneza Lazara br. 1.
Dolaskom profesora Zorana Marića na mesto direktora 1994. godine počinje se ambiciozno sa otvaranjem novih odeljenja Muzičke škole – u Velikom Gradištu, Kučevu, Malom Crniću i Kostolcu.
Danas u školi postoji šest orkestara i brojne kamerne i etno grupe koje redovno učestvuju na raznim takmičenjima gde ostvaruju značajne rezultate. Škola ima učenike na 11 odseka - klavir, harmonika, gitara, violina, violončelo, flauta, klarinet, saksofon, truba, horna, solo pevanje, kao i muzičko zabavište. Školske 2009/10. škola dobija odobrenje od strane Ministarstva prosve Srbije za otvaranje odseka Muzička produkcija i snimanje zvuka – obrazovni profil Dizajner zvuka.
Škola je dobitnik vrednih nagrada: Povelja povodom Dana radnika 1979. Povelja o nagradi 15. oktobar SO Požarevac 1981. Povelja kulture Kulturno-prosvetne zajednice 1982. Povelja kulture Kulturno-prosvetne zajednice 1996. Opštinska nagrada SO Veliko Gradište 2001. Povelja o nagradi 15. oktobar grada Požarevca 2012.
Profesor Karolina Sprečaković, direktorka kaže da ovu Školu posebnom čine svi njeni učenici, nastavnici i osoblje.
„Svako od njih ponaosob je priča za sebe, a kada se svi nađemo zbog istog cilja na istom mestu, desi se upravo nešto posebno i to je razlog što Muzička škola postoji tako dugo i što je se svi rado sećaju. Osim toga, ono što nas spaja jeste ljubav prema ovom poslu, umetnosti i muzici.
Upitana, ko su poznati učenici ove škole i čime se oni sad bave, direktorka nije htela nikog posebno da ističe.
„Ne bih izdvajala nikoga, jer je ponos naše škole svaki đak i bivši i sadašnji. Svako od učenika za nas je vredan, neko se u muzici pronađe više, a neko manje, ali ono što je sigurno jeste da svaki đak pronađe sebe, da se oseća se prihvaćenim i lepo u Muzičkoj školi, a samim tim ga to i čini uspešnim. Mi smo ponosni, što su naši bivši đaci upisali Fakultete umetnosti, a danas su ti isti đaci profesori u našoj školi“, ističe Karolina Sprečaković direktorka.
Škola koja ima dva učenika generacije
Dušan Rajić: Muzika će uvek biti centar mog života
Dušan Rajić je đak generacije Osnovne muzičke škole „Stevan Mokranjac“ u Požarevcu. Nižu Muzičku školu završio je na odseku za gitaru u klasi profesora Mladena Ničića.
Dušan kaže da je škola ispunila i više od očekivanog.
„Svi nastavnici su bili posvećeni nama i našem razvijanju i mnogo sam napredovao. Društvo je bilo odlično i stekao sam puno dobrih prijateljstava“, kaže Rajić i dodaje:
„Iako još uvek ne razmišljam daleko u budućnost i nisam siguran šta ću raditi posle, jedno je sigurno – baviću se muzikom. Muzika će uvek biti centar mog života i verujem da ću vremenom videti svoj put“, odlučan je Rajić.
Tekst je nastao u okviru projekta „Ime i prezime“, po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Grada Požarevca, radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2023. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Foto: Školska arhiva
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest