Komunikacija nije samo govor, evo kako sve komuniciramo
Jedna od onih stvari koju nas uče od malih nogu jeste koliko je komunikacija bitna. Komuniciramo otkad se rodimo, još kao bebe pokušavamo da izrazimo svoje potrebe. Od ove veštine bukvalno zavisi naš opstanak, jer se prva komunikacija odvija upravo sa roditeljima. Način komunikacije u primarnoj porodici, usloviće i sve naše druge relacije kasnije u životu.Šta je sa onima koji nisu imali mnogo sreće kao mali? Da li zauvek moraju da ponavljaju iste, naučene obrasce ili mogu da savladaju veštinu komunikacije? Na koje sve načine komuniciramo?
Verbalna komunikacija
Verbalnoj komunikaciji se pridaje najviše značaja, što nije slučajno, jer su reči te koje direktno izražavaju naše emocije, želje i stavove. Reći jasno i glasno ono što ti je na srcu, oduvek je bio najbolji način da čovek izrazi svoje iskustvo. Samo izgovaranje reči neće preneti jasnu poruku, jer ona zavisi od intonacije, jačine i boje glasa. Uostalom, dosta toga zavisi i od druge strane, odnosno kapaciteta i želje sagovornika da razume poruku.
Verbalna komunikacija može biti usmena i pismena.
Usmena komunikacija je osnovna, jer bez nje ne može proći nijedan jedini dan. Ona počinje od jutarnjeg buđenja, pa sve do odlaska na počinak.
Sa pismenom komunikacijom je nešto drugačija situacija, jer ona može biti jednosmerna. To znači da ne mora postojati odgovor, dok to u verbalnoj komunikaciji nije slučaj. Velika je verovatnoća da će se druga strana nadovezati i započeti dijalog.
Sve ono što se ne izgovara rečima, već pokretima tela spada u neverbalnu komunikaciju.
Neverbalna komunikacija
Ako ste na nečiji komentar samo zakolutali očima, vrlo jasno ste mu stavili do znanja koje je vaše mišljenje bez da ste išta rekli. Sagovornik zna da niste zadovoljni i sada mirno čeka vaš sledeći korak. To opet ne moraju biti reči, već podignuta obrva, osmeh ili možda pružena ruka u znak primirja. Sve ovo su neverbalni načini komunikacije, počevši od položaja glave, leđa i trupa, preko prekrštenih ruku ili nogu.
Najprostije rečeno, neverbalna komunikacija je sve ono što govorimo svojim telom. Samo na osnovu toga, sagovornik će steći utisak o nama. On može biti pozitivan ili negativan, pa je potrebno informisati se o tome šta koji pokret tela poručuje. Na taj način, ružne navike mogu da se iskorene ako u komunikaciji nisu korisne. Dobre, poželjne navike se mogu naučiti, primenjivati i vremenom usvojiti.
To otvara prostor za manipulisanje, bilo verbalnom ili neverbalnom komunikacijom, što nije redak slučaj u današnje vreme. Ipak, takvi ljudi se prepoznaju ,,iz daleka”. Autentičnost je karakterna osobina i nema mnogo veze sa glumom, karikiranjem i preterivanjem.
Komunikacija telom je nekad upečatljivija nego sam govor.
Telo kao instrument
Pođimo od onoga što se vidi spolja, a to je fizički izgled. Koliko god se trudili da ne budemo površni i o osobama ne stičemo utisak samo na osnovu pojave, čini se da je tako nešto nemoguće. Fizički izgled šalje jasnu i nedvosmislenu poruku o tome koliko neko vodi računa o sebi, da li voli i poštuje svoje telo, kakve su mu životne navike.
Deluje neverovatno da sve to saznajemo samo posmatranjem nečije pojave, ali stvari mogu ići još dublje. One, naravno, zavise od naših ranijih iskustava i mogu sadržati i brojne predrasude, ali iskustva pokazuju da prvi utisak retko kada vara. Naše telo je naš hram i može pokazati čak i naš odnos prema životu.
Lepota važna, ali ne i presudna
Iskustva pokazuju da fizički lepe osobe bolje prolaze u životu, tačnije da imaju više uspeha u važnim životnim poljima kao što su partnerske veze, više prijateljstava, bolji posao. Lepota nije neophodna, ali je poželjna. Sa druge strane, nije “samo” stvar u lepoti, jer je u pitanju promenljiva kategorija i zavisi od društva i kvaliteta koje kao takvo neguje. Bolje je uvesti kategoriju šarm, jer na nju je retko ko imun. Šta više, možemo to nazvati i harizmom jer je to presudni faktor koji privlači.
Stvari su izmakle kontroli, jer čak i kvalitet kože može komunicirati umesto vas.
Društvo ne voli mane, već potencira savršenstvo. Zato su žene opterećene svojim izgledom, jer nikako ne žele da šalju poruku da ne vode računa o sebi. Potrošiće tone i tone novca na kozmetiku, tretmane i plastičnog hirurga ne bi li se rešile celulita, bubuljica, fleka. Zato npr. i imamo tretmane koji obećavaju redukovanje celulita u što kraćem roku, jer su u savremenom društvu postali neophodni. Niko ne želi da pošalje poruku da slabo vodi računa o sebi i da su masne naslage i narandžina kora upravo rezultat te nebrige.
Sakrivanje mana, a potenciranje lepote je jedna od najznačajnijih aspekata komunikacije, naročito na društvenim mrežama.
Glas kao instrument
Važna stvar koja nas odaje je boja i volumen glasa. Tih, nerazumljiv govor, karakterističan je za ljude koji su po pravilu pasivni i nesigurni u sebe. Druga krajnost je glasan, napadan govor koji proizvodi buku. On jasno sugeriše da je preko puta agresivna, ali podjednako nesigurna osoba. Najbolji utisak ostavlja jasan, dovoljno glasan, umeren govor, bez preteranog zamuckivanja.
Interesantno je da se mnogo manje pažnje posvećuje bogaćenju rečnika, proširivanju znanja i razvijanju intelekta nego fizičkom izgledu, a što je ključno kod uspešne komunikacije. Da komunikacija ne bi ostala samo na površnom nivou, čovek mora biti spreman da zagrebe unutar sebe i da podeli svoja najdublja razmišljanja sa drugima. Samo čovek koji je svestan sebe može da iskomunicira to sa drugima na pravi način. Tako počinje i traje kvalitetna komunikacija između odraslih ljudi koja kasnije vodi u dubok i intiman odnos.
Ključ je u asertivnosti
Veštine komunikacije nisu bauk, pa je sve više asertivnih treninga uz pomoć kojih je moguće naučiti pravilno komunicirati. Što je najvažnije, sve se obavlja u vrlo kratkom vremenskom roku, a rezultati koji se dobijaju drastično menjaju život na bolje.
Poznavanje sebe, svojih ličnih granica i svojih potreba i želja, jedan je od preduslova da se kvalitetno komunicira sa drugima, kao i spremnost da se komunikacija uči. To je proces koji traje čitavog života. Samo tako će pojedinac uspeti da se izbori za sebe i samoostvari, što i jeste cilj svake komunikacije. Razmena sa drugima i počiva na ideji da umemo da komuniciramo jasno i glasno šta želimo, ali bez da uvredimo suprotnu stranu.
Ovo je jedan od važnijih preduslova komunikacije na koji ljudi često zaboravljaju. Izražavanje svojih potreba i želja je u redu, samo ako ne ugrožava druge ljude. Mora se uzimati u obzir i druga strana koja je preko puta, jer uspešna komunikacija podrazumeva i dobijanje povratne informacije. To vodi ka istinskoj povezanosti, a ne samo pukom prepoznavanju.
Uložiti u veštine komunikacije nikad nije promašena investicija, ako umemo u obzir da ona prožima svaki sekund našeg života.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest