Kako obrazovanje i rad u zatvorima mogu sprečiti povratak osuđenika kriminalu
Vreme provedeno u zatvoru u velikoj meri određuje hoće li neko ponoviti krivično delo, pokazuju rezultati trogodišnjeg ispitivanja Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Povratnika je mnogo, čak svaki drugi osuđenik je već bio na izdržavanju kazne. Da bi se statistika preokrenula, ključ je u adekvatnom tretmanu osuđenih lica i njihovom osposobljavanju da se uključe u život na slobodi. Deset meseci nakon ubistva 74-godišnjeg osuđenika u zatvoru Padinska skela, i dalje se čeka epilog sudskog postupka protiv osumnjičenih, a stručna javnost analizira potencijalne propuste.Ukazuju na to da se takvi slučajevi dešavaju u zatvorima gde ne vlada povoljna socijalna klima. Ona podrazumeva i odnos sa čuvarima i drugim zatvorenicima, primenu pravila, mogućnost kontakta sa porodicom. "Jedno od naših istraživanja pokazuje da je odnos koji se gradi između osuđenih lica i zatvorskog stručnog osoblja možda u najvećoj meri oblikuje njihovo ukupno zatvorsko iskustvo, čak i više u poređenju sa odnosom koji grade sa drugim osuđenim licima ili sa osobama koje su ostavili van zatvora, poput porodice i prijatelja", rekla je Milena Milićević, rukovodilac istraživanja o uslovima života u zatvoru. Istraživanja pokazuju i da osuđenici dva do tri puta češće imaju problema sa mentalnim zdravljem nego opšta populacija. Najčešće se javlja depresija, ali i samopovređivanje. Tome su sklonije žene na izdržavanju kazne. Zato, kažu upućeni, u zatvorima treba zaposliti više specijalnih psihologa i pedagoga. "Ako se ništa ne uradi, postoji velika verovatnoća da će ta osoba ponoviti isto ili slično krivično delo, tako da mi imamo manji prozor da nešto uradimo, a da sprečimo da se osoba vrati nazad u slične obrasce ponašanja", kaže Nikola Drndarević sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Krivična dela retko ponove oni koji su u zatvoru radili. Rad u zatvoru je dobrovoljan i za to se, prema procenama, opredeljuje svaki drugi osuđenik. Mnogo je manje onih koji u zatvoru pohađaju stručnu obuku za posao. "Svega 5,8 ispitanika je bilo uključeno u ovakve obrazovne procese, tako da bi u budućnosti značajno trebalo poraditi na ovom pitanju i povećati broj obuka, što bi stvorilo dalje okvire za lakši pronalazak posla po izdržanoj kazni", kaže Nikola Vujičić, penolog. Sledeći korak, ukazuju stručnjaci, bio bi stimulacija poslodavaca da zaposle ljude koji su izdržali kaznu. To bi pomoglo njihovoj resocijalizaciji i smanjilo broj povratnika. A takav je svaki drugi osuđenik, od ukupno 11.000 koliko ih je na odsluženju kazne u zatvorima širom zemlje.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest