KAKO JE KAFA STVORILA INTERNET
   10 Jan 2017, 10:04        Sat tv    Maja Kostić


KAKO JE KAFA STVORILA INTERNET

Kafedžinički internet

Prema tradicionalnoj arapskoj metodi pripremanja kafe, mešavinu samlevene kafe i vode treba pustiti da proključa 3 puta uzastopno. Na taj način zrna kafe daju jaču aromu i dobija se jak crn napitak. Međutim, kada je kafa stigla u Evropu, njena primena je postala sasvim drugačija.
Kad bi evropski poslovni čovek iz sedamnaestog veka poželeo da čuje najnovije poslovne vesti, da pogleda cene raznih artikala, čuje nojnovije političke tračeve, sazna kakvo je opšte mišljenje o nekoj novoj knjizi ili šta je poslednje u nauci, dovoljno je bilo da se ušeta u neku kafedžinicu. U Londonu je do 1700. godine niklo više stotina kafedžinica, svaka sa svojim posebnim imenom i znakom na vratima.
U one oko palate Sv. Džejmsa i Vestminstera odlazili su političari; u one oko katedrale Sv. Pavla išli su teolozi i sveštenici. Literarni kružok, opet, okupljao se u kafedžinici Vils u Kovent Gardenu, gde je više od tri decenije pesnik Džon Drajden sa svojim društvom diskutovao i kritički ocenjivao najnovije pesme i pozorišne komade. Kafedžinice oko Kraljevske berze bile su prepune poslovnih ljudi koji su dolazili u određeno vreme u određene kafedžinice kako bi njihovi poslovni saradnici znali gde da ih nađu, a kafedžinice su im služile kao kancelarije. Knjige su se prodavale u kafedžinici Mens u ulici Čenseri lejn. Posle osnivanja londonske pošte za peni, 1680. godine, postalo je uobičajeno da se za primanje pošte koristi adresa kafedžinice. London se po njima razlikovao od drugih gradova, napisao je istoričaj iz devetnaestog veka: „Kafedžinice su Londoncima druga kuća, i onaj ko želi da nađe određenu osobu ne pita da li živi u Flit stritu ili Čenseri lejnu, nego da li dolazi u kafedžinicu Grišan ili Rejnbou.”

Glasine, novosti i tračevi prenosile su od jedne do druge kafedžinice redovne mušterije, a povremeno bi se angažovao  i potrčko da ide od jedne do druge i prenosi vesti o ključnim događajima, kao što su izbijanje rata ili smrt nekog državnika. Vesti su se brzo širile preko ovakve informacione mreže. To su bila javna mesta za svaku mušku osobu, pošto je ženama, barem u Londonu, pristup bio zabranjen.
Prva kafedžinica u Zapadnoj Evropi nije se otvorila u nekom velikom trgovačkom centru, nego u univerzitetskom gradu Oksfordu, gde je Libanac Jakub otvorio lokal 1650. godine, dve godine pre Paskve Rouzija u Londonu. Kada je kafa postala popularna u Oksfordu a kafedžinice počele da niču, univerzitetski čelnici pokušali su da uvedu restriktivne mere, plašeći se da kafedžinice podstiču lenjost i odvlače studentima pažnju od učenja. Jedan od mladića koji je tokom studija u Oksfordu zavoleo diskusije po kafedžinicama bio je engleski arhitekt i naučnik ser Kristofer Ren. Iako je danas poznat kao projektant katedrale Sv. Pavla u Londonu, Ren je u svoje vreme bio jedan od vodećih naučnika.
Pred kraj sedamnaestog veka širenje naučnih saznanja preko kafedžinica poprimilo je jednu novu i organizovaniju formu. Prva serija predavanja iz matematike održana je 1698. godine u kafedžinici Marin blizu katedrale Sv. Pavla, a Svan u ulici Trednidl bilo mesto gde su se držala predavanja iz matematike i astronomije, a u kafedžinici Batons zakazivala su se predavanja iz astronomije tačno u vreme pomračenja sunca. Preduzetnici i naučnici udružili su se na jednom mestu da bi mogli da iskoriste i primene nove pronalaske i otkrića u navigaciji, rudarstvu i manufakturi, krčeći put industrijskoj revoluciji.
Kao i u Londonu, pariske kafedžinice postale su sastajališa intelektualaca i centri prosvetiteljske misli. Didro je zapravo napisao Enciklopedie u Kafe de la Režans. I naravno, kafedžinice su bila ta mesta gde se najbolje primećivala razlika između Francuske i Engleske.

U Francuskoj je do 1750. godine otvoreno šest stotina kafedžinica, svaka specijalizovana za određene profesije. Pesnici i filozofi okupljali su se u Kafeu Parnas i Prokop, čiji su redovni gosti bili Didro, Ruso, D`Alamber, kao i američki naučnik Bendžamin Frenklin. Volter je imao stalno mesto u Prokopu, a glumci su odlazili u Kafe Angle, muzičari u Kafe Aleksandr, a Kafe de Avugl imao je I dodatnu ulogu bordela. U francuskim kafedžinicama su boravile i žene, one su bile zapravo otvorene za sve.
No, protok informacija u francuskim kafedžinicama, i usmenih i pismenih, podlegao je strogoj vladinoj cenzuri. Tako je bilo mnogo manje informacija koje su cirkulisale u odnosu na Englesu i Holandiju. To je dovelo do pojave rukom pisanih biltena o pariskim tračevima koje je prepisivalo više desetina prepisivača i slalo poštom pretplatnicima u Parizu i drugim mestima. Gosti su morali da paze šta govore jer je bilo mnogo doušnika vlasti i pretila im je opasnost da budu zatvoreni u Bastilji. Aristokratija i sveštenstvo činilo je 2 posto stanovništva koji su bili oslobođeni poreza, a svi ostali su ga plaćali, i ta razlika se najbolje primećivala u kafedžinicama. Tako su kafedžinice postale centri revolucionarnog previranja. U julu 1789. godine, u Parizu, gomila ljudi stoji pred vratima i na prozorima i slušaju „otvorenih usta“ vatrene govore koje publika pozdravlja aplauzima. Kap koja je prelila čašu i konačno pokrenula Francusku revoluciju desila se u Kafeu de Foa, u poslepodnevnim satima 12. Jula 1789. godine u vidu govora mladog pravnika Kamija Demulena. Revolucija je doslovno krenula iz kafedžinice.


Da li uopšte čudi činjenica da je centar kulture vezane za kafu, grad Sijetl, postojbina čuvenog lanca kafića Starbaks i baza velikog broja najvećih softver i internet kompanija? Veza između kafe i inovacija, zdravog razuma i širenja mreže prijatelja i saradnika – kao i veza sa izvesnom dozom revolucionarnog žara – ima dugačak pedigre.

 



Slične vesti

NEGUJMO SRPSKI JEZIK

11 Apr 2019, 13:15

EDUKATIVNA TRIBINA O UNAPREĐENJU KULTURE GOVORA ODRŽANA JE U CENTRU ZA KULTURU POŽAREVAC.

Tribina je delo Udruženja…

PREDAVANJE OD SVETOG SAVE DO SVETOG PAVLA SRPSKOG

3 Apr 2019, 14:06

ISTORIČAR DEJAN RISTIĆ ODRŽAĆE 10. APRILA 2019. GODINE SA POČETKOM U 18 SATI PREDAVANJE U BIBLIOTECI U KOSTOLCU (OGRANAK…

VUČIĆ I HAN SUTRA NA OTVARANJU OBNOVLJENE GOLUBAČKE TVRĐAVE

28 Mar 2019, 12:06

Otvaranje obnovljene Golubačke tvrđave, srednjevekovnog utvrđenja iz 14 veka, planirano je za sutra 29. marta, a najavljeno…

Postavite komentar


    Nema komentara za ovu vest

Pretraga

PREUZMI ANDROID APLIKACIJU

sattv-android-aplikacija

Najčitanije vesti

Najnovije vesti

ZabavaHolandija je pobednik Eurosonga

Pobednik 64. Evrovizije je Holandija, a naša Nevena Božović sa pesmom "Kruna" je…

19 May 2019, 1:25

SportĐoković u finalu sa Nadalom!

Novak uspeo da stigne do novog finala Rima. Argentinci odgovaraju Novaku u Rimu.…

18 May 2019, 22:50

PolitikaĐURIĆ: IZBORI NA KOJIMA SE BRANI…

Predsednik Vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić rekao je za RTS da su separatisti na Kosmetu…

18 May 2019, 13:28

Kursna lista