Jesenji Krstovdan - dan posta, molitve i pripreme doma pred zimu
Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju jesenji Krstovdan, praznik posvećen pronalasku Časnog krsta, na kome je raspet Isus Hristos. U crkvenom kalendaru ovaj dan je obeležen crvenim slovom i ubraja se među velike zavetne praznike.Prema hrišćanskom predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, tokom svoje posete Palestini otkrila je na Golgoti krst Gospodnji. Nakon otkrića, jerusalimski patrijarh Makarije uzdigao je Krst pred okupljenim narodom, a prisutni su klečeći uskliknuli molitvu „Gospodi pomiluj“, koja se do danas peva na pravoslavnim liturgijama. Upravo po tom događaju praznik je dobio naziv Vozviždenje Časnog krsta.
Ovaj dan ujedno podseća i na povratak Krsta iz Persije, gde je bio odnet nakon osvajanja Jerusalima 614. godine. U hrišćanskoj istoriji zapamćeno je da je car Iraklije, bosonog i u prostoj odeći, uneo Krst u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta.
Časni krst je tokom vekova bio više puta izgubljen i pronalažen. Njegovi delovi čuvani su kao najveća svetinja, a verovalo se da donose posebnu blagodat i zaštitu. Prema nekim zapisima i predanjima, delove Časnog krsta posedovali su i pojedini srpski vladari.
Krstovdan je dan strogog posta. Mnogi vernici poste na vodi, dok pojedini jedu samo hleb i grožđe. Pored posta i molitve, ovaj praznik prate i brojna narodna verovanja. Smatralo se da vreme na Krstovdan nagoveštava kakva će biti zima i naredna godina: oblačno vreme predskazuje snežnu i bogatu zimu, dok vedar dan bez padavina najavljuje sušu.
Zanimljivo je da se na Krstovdan razlikuju običaji u odnosu na druge praznike obeležene crvenim slovom. Dok se tada kućni poslovi izbegavaju, na Krstovdan je, naprotiv, poželjno očistiti i srediti dom.
Verovalo se da tako kuća biva pripremljena za zimu i da će domaćinstvo imati sreće tokom cele godine. U suprotnom, narod je govorio da će „sve ići naopako“.
U narodnim običajima vezanim za poljoprivredu, na ovaj dan završava se čuvanje useva i isplaćuju se čuvari polja koji su radili od Đurđevdana do Krstovdana. Takođe, podmiruju se globe za štetu koju su stoka i druge životinje nanosile na tuđim njivama.
Za ljude rođene na ovaj praznik kaže se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da pred Bogom imaju posebnu odgovornost za svoje postupke.
Posebno mesto zauzima i bosiljak – biljka koja se u hrišćanskoj tradiciji smatra simbolom svetosti. Na Krstovdan se tradicionalno bere i posvećuje, a potom čuva u domovima kao blagoslov i zaštita.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest