Isuviše rizikujte ako dijagnozu tražite od veštačke inteligencije
Samo pet odsto građana Srbije ne traži informacije o zdravstvenim temama od „doktora Gugla“, po čemu smo rekorderi u Evropi. Međutim, sve više raste i broj onih koji se za uspostavljanje dijagnoze obrate ChatGPT-iju. Gost Jutarnjeg programa, Ljubiša Bojić, stručnjak u oblasti veštačke inteligencije, upozorio je da algoritam veštačke inteligencije, iako daje smislene odgovore, ne razume šta ga pitamo, što može biti veoma opasno kada je zdravlje u pitanju.Kada su naučnici počeli da razvijaju generičke modele veštačke inteligencije mislili su da mogu da isprogramiraju kompjuter kako treba da razmišlja, objašnjava Ljubiša Bojić, istraživač u Institutu za veštačku inteligenciju. Međutim, kasnije se ustanovilo da su neuronske mreže bolji pristup, odnosno da se u algoritme iskopira način kako funkcioniše ljudski mozak.
„Na kraju se ispostavilo da velika količina tekstualnih podataka, čak i ako nemaju smisla, kada se primeni na tu arhitekturu, dobija se nešto što će čak moći i da rezonuje i moći će da daje smislene informacije, da izgleda kao da razume šta ga pitamo“, dodaje Bojić.
Problem je u tome što algoritam u stvari ne razume i što je u pitanju jedna velika simulacija, iako dobijamo odgovore koji su mnogo bolje izrečeni nego što bi doktor mogao da nam kaže. Što može da bude veoma opasno, napominje stručnjak za veštačku inteligenciju.
Doktor Igor Pantić naglašava značaj veštačke inteligencije u pogledu analize signala iz oblasti radiologije, patologije i fundamentalne eksperimentalne medicine u cilju naučno-istaživačkog rada.
„Dakle, kad god imate neki signal, bilo da je jednodimenzionalni ili dvodimenzionalni, radiološki snimak ili mikroskopska slika, može da se napravi model veštačke inteligencije i mašinskog učenja koji je sposoban da klasifikuje podatke, da predvidi neku varijablu. Tako da u tom smislu veštačka inteligencija može biti od pomoći lekaru specijalisti da postavi dijagnozu i unapredi dijagnostički proces“, navodi dr Pantić.
Generativni modeli imaju u osnovi veliko znanje, ponekad i veće nego stručnjaci iz neke oblasti, ali problem je što nemaju iskustvo rada sa pacijentima, ističe doktor. Drugi problem je što kada im postavimo pitanje, uglavnom to pitanje nije adekvatno i potpuno.
Uspešnost tehnologije mora biti proverena u praksi, a to mogu da urade samo lekari
Prema podacima, Gugl svakog minuta dobije oko 70 hiljada pitanja u vezi sa bolestima, simptomima, zdravljem, pregledima, lekovima, odnosno više od milijardu dnevno.
Doktor Momčilo Jakovljević smatra da je najveći problem što je veliki broj ljudi zdravstveno neprosvećen i što pomoć traže od Gugla, a ne od doktora. Takođe, dodaje dr Jakovljević, nove tehnologije su od velike pomoći i potrebno je oslanjati se na njihovu pomoć, ali najpre ih treba proveriti u praksi.
„Anamneza, kada razgovaraju doktor i pacijent je pola dijagnoze. U medicini postoji izraz diferencijalna dijagnoza – jedan isti ili sličan simptom može da bude znak više bolesti.“
Na primer, navodi dr Jakovljević, pacijent se žali na bol u stomaku s desne strane. Ne ume da objasni da li je bol kontinuiran, da li se širi naniže ili naviše. Ovaj simptom može da ukaže na slepo crevo, bubreg, žučnu kesu, kolon, može da bude bol zbog kičme.
„Prema tome, sve što uradi veštačka inteligencija, ko će da proceni da li je to dobro? Samo iskusan specijalista“, naglašava doktor.
Mnogo je teških i ekstremnih slučajeva gde se nema vremena da se pita veštačka inteligencija, već mora iskusan specijalista da odmah reaguje.
Rizikujemo mnogo, posebno kada su lekovi u pitanju
Važan segment jeste i problem što se ljudi često konsultuju oko upotrebe lekova. Jedno istraživanje tokom kojeg se sa ChatGPT-om razgovaralo o lekovima i načinu njihovog korišćenja, veštačka inteligencija je dala zadovoljavajući odgovor na samo 10 od 39 postavljenih pitanja. Što se tiče ostalih 29 pitanja, odgovori ili nisu imali nikakve veze sa upitom ili su bili nepotpuni ili potpuno netačni.
„Suviše daleko ćemo da odemo ukoliko veštačka inteligencija na osnovu podataka koje dobija od poluobrazovanog, obrazovanog ili neobrazovanog čoveka bude propisivala lekove. Neko će izgubiti glavu. Vrlo je diskutabilno pričati o tome“, naglašava dr Momčilo Jakovljević.
Doktor Pantić dodaje da veštačka inteligencija može da dâ ponekad i zadovoljavajući odgovor, ali samo ukoliko je pitanje postavljeno na adekvatan način i ukoliko dobije dovoljno ulaznih podataka. Međutim, taj koji postavlja pitanja uglavnom je laik i nema dovoljno medicinskog znanja.
Veštačka inteligencija može da pomogne lekarima, ali ne i pacijentima
Ljubiša Bojić napominje da kada se postavljaju generalna pitanja koja nisu usko specijalizovana, veštačka inteligencija daje dobre odgovore.
Rađen je jedan eksperiment u kome je trebalo da ispitanici prepoznaju koji odgovor je napisao čovek, a koji veštačka inteligencija. Doktor je u konverzacijskom stilu napisao svoje odgovore ukoliko bi mu pacijent postavio neko uopšteno pitanje po pitanju zdravlja. Na isto pitanje su i jezički modeli napisali svoje odgovore.
„Tu smo došli do zaključka da generalna populacija koja je učestvovala u eksperimentu, prepoznaje odgovore koje je napisala veštačka inteligencija kao da ih je napisao čovek. Kao i da su im odgovori veštačke inteligencije bili emotivno topliji i da sadrže više korisnih informacija. Znači, ona može da se koristi za komunikaciju zdravstvenih informacija kada su opšta pitanja po sredi“, objašnjava Bojić.
Veštačka inteligencija ne može biti krajnji donosilac odluke u smislu dijagnoze. Odgovornost će, bar u doglednom periodu, još uvek biti na lekaru specijalisti, smatra dr Igor Pantić.
„Veštačka inteligencija može da unapredi proces i smanji broj dijagnostičkih grešaka, posebno u patologiji, i tu je njena prava vrednost. Ali kao i svaka tehnologija, i ova ako se zloupotrebi ili pogrešno upotrebi, dovodi do još većih i ozbiljnijih posledica“, ističe doktor.
Ljubiša Bojić dodaje da je upotreba veštačke inteligencije jedna stvar u naučnim istraživanjima, a sasvim druga u dijagnostici.
Doktor Pantić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu upozorava da moramo biti svesni svog ograničenog medicinskog znanja i uvek konsultovati lekara koji će da nam pojasni simptome. Moramo biti oprezni i imati u vidu da od generativnih modela, kao i od Gugla ili Vikipedije, možemo dobiti pogrešan ili neodgovarajući odgovor.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest