I posle korone -korona, zašto nekada oporavak traje baš dugo
   18 Nov 2023, 10:13    Beograd    rts    Elena Marjanović


I posle korone -korona, zašto nekada oporavak traje baš dugo

Procenjuje se da 87 odsto pacijenata koji su preležali koronu, imaju najmanje jedan simptom, dva meseca nakon infekcije. A njih 30 odsto, čak šest meseci. Zato je u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” održan prvi Internacionalni simpozijum o postkovid sindromu i sindromu hroničnog umora.


U prethodnom periodu, mogli smo da vidimo i osetimo da kovid pogađa i naše fizičko, ali i mentalno zdravlje.Oporavak nekada nije ni lak, ali ni kratak.


„Iako smo mislili da smo izašli iz kovid pandemije, mi smo suštinski još u njoj. Imamo dva pojma koja se zovu postkovid i long kovid. Veliki broj naših pacijenata i posle kovida, ima veliki broj poremećaja poput: aritmija, povišenog krvnog pritiska, oslabljenost srčanog mišića, infarkta miokarda, šloga...", kaže prof. dr Nebojša Tasić, kardiolog sa Instituta „Dedinje".


Neke od tih simptoma imala je i Ina Ignjatović. Prvi put su se javili pre desetak godina, ali je čak pet godina bilo potrebno da se postavi dijagnoza – sindrom hroničnog umora.


„Od kako se postavila dijagnoza moje stanje je dosta bolje, najbitnije mi je da nemam iscrpljenost. Mnogi simptomi su nestali", priča Ina ispred Udruženja pacijenata sa sindromom hroničnog umora.


A da bi nestali i kod drugih pacijenata, pre svega kod onih sa postkovid sindromom, u Institutu „Dedinje" organizovan je simpozijum koji je okupio oko 150 stručnjaka. Svi oni pokušavaju da odgovore i na pitanje o tome kakva je veza između ova dva sindroma.


„Odgovor je da je sindrom hroničnog umora jedan podtip i podgrupa sindroma postkovid sindroma. Jedna grupa pacijenata su pacijenti koji imaju simptome, ali se to još nije diferenciralo u smislu komplikacija. Druga grupa su komplikacije posle kovida, i treća je grupa sa sindromom hroničnog umora.Imamo veliki broj pacijenata u toj grupi", rekao je prof. dr Branislav Milanović, šef Neurokardiološke laboratorije na Institutu ,,Dedinje".


„Naši pacijenti su već naviknuti na jedan doprinos ovde, pre svega kroz tu neurokardiološku laboratoriju profesora Milovanovića, preko Centra za prevenciju profesora Tasića, kroz integrisanost takvih službi. Dobiće jednu sigurnu instituciju kojoj se mogu javiti, a ona će kao krovna institucija dalje širiti po Srbiji", izjavio je prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta „Dedinje".


Od prvog zaraženog kovidom 19 u Srbiji do danas, registrovan je kod više od 2,5 miliona slučajeva.



Slične vesti

Očuvanje kardiovaskularnog sistema u postkovidu

11 Nov 2023, 11:47

Scaron;ta nam je korona donela, a kakve zdravstvene probleme ostavila, kao i na mnoga druga pitanja vezana za kardiološke…

Da li se ponovo zahuktava koronavirus?

2 Nov 2023, 11:22

U poslednja dva meseca došlo je do blagog povećanja onih koji se odlučuju na testiranje zbog simptoma koji podsećaju…

Dr Kuljić Kapulica: Korona se nije vratila, ona je stalno tu - bolest sada nije opasna

5 Oct 2023, 10:11

Virusolog dr Nada Kuljić Kapulica rekla je za RTS da koronavirus pravi praktično određene promene, meandre, da bi bolje…

Postavite komentar



    Nema komentara za ovu vest

Pretraga

PREUZMI ANDROID APLIKACIJU

sattv-android-aplikacija

Najčitanije vesti

Najnovije vesti

DruštvoGolubačkim komunalcima 12 miliona…

Opština Golubac dobila je bespovratna sredstava u iznosu od 7. miliona  dinara…

20 Feb 2024, 13:44

Vremenska prognozaPrognoza za sredu, 21. Februar…

SRBIJA: U sredu promenljiva oblačnost sa povremenom slabom kišom…

20 Feb 2024, 12:25

DruštvoDinić: Ne možemo još uvek da zatvaramo…

Dok se ne reši pitanje regionalne deponije, otpad iz Požarevca i Kostolca biće deponovan…

20 Feb 2024, 12:25

Kursna lista