Etnolog Danica Đokić - čuvar tradicije i kulturne baštine

Postoji izreka „Neka o vašim delima govore drugi“, često pripisivana Nikoli Tesli, iako to nije potvrđeno. Ipak, o Danici Đokić, etnologu, zaista se može reći da je istaknuti čuvar kulturne baštine Požarevca i celog Braničevskog kraja. U savremenom vremenu, kada se vrednosti i običaji brzo menjaju, biti čuvar tradicije znači istrajno čuvati kulturni identitet i prenositi znanje, običaje i nasleđe na nove generacije.

„Ako želite da razumete savremene promene u društvu, morate poći od toga kako je nekada bilo. Jer, mnogi koreni i danas opstaju. Menjaju se okolnosti, način života i porodične navike, ali suština ostaje ista“, ističe Đokićeva.

Kulturno nasleđe Požarevca i okoline obuhvata bogatstvo materijalnih i nematerijalnih tragova prošlosti – od arheoloških nalazišta i spomenika do narodnih običaja, pesama i zanata. Njihovo očuvanje važno je ne samo za čuvanje identiteta grada, već i za podsećanje na njegov značaj u kulturnoj istoriji Srbije.

 „To je pre svega i ono što je čini – muzika, nošnja, običaji – da se to čuva i neguje. Jako su bitne manifestacije kroz koje se, upravo, čuvaju tradicionalne vrednosti“, dodaje Đokićeva.

Narodni muzej Požarevac kroz različite projekte i izložbe čuva i promoviše tradiciju, posebno kroz programe za mlade koji na kreativan način približavaju kulturno nasleđe novim generacijama.
 
 „Mi smo nedavno imali izložbu „custom care“ figura, koje smo provukli kroz etnologiju. Reč je o figurama koje su napravljene po likovima iz kultnih filmova i blokbastera. Izložba je bila vrlo posećena i atraktivna, a sadrži i elemente zanatstva i našeg identiteta koji se oslanja i na film“, podseća Đokićeva.



Iako, kako sama kaže, više voli da o njenom radu govore drugi, našoj ekipi je ipak otkrila na koje je projekte posebno ponosna.
 
 „Veliki je broj radova koje sam zabeležila, oni su već sada istorija, jer radim od 1984. godine u Narodnom muzeju u Požarevcu. Napisala sam mnogo radova i istražila običaje, priredila veliki broj izložbi i ono bih istakla jesu dokumentarni filmovi o pojedinim običajima, koje niko pre mene nije snimio, a (običaji) koji nisu ni bili poznati, ne samo široj javnosti, već i nekim stručnjacima“, ponosna je Đokićeva.

Kroz posvećenost stručnjaka poput Danice Đokić, tradicija ne ostaje samo sećanje na prošlost, već živa nit koja povezuje generacije.

 „Ja se nadam da sam stvorila neku osnovu od koje može da se počne, tj. da se nadgradi, naravno, u okviru savremenih uslova života, moderne tehnologije. Treba sve beležiti, jer samo tako ostaje trag. Kako mi koristimo literaturu iz 19. veka i kako nam je neophodna, mislim da će i moji radovi nekome biti neophodni“, poručuje Đokićeva.

Brojnim radovima Danice Đokić dodaćemo i izložbu nameštaja pod nazivom „Građanski identitet“ u objektu u Etno parku „Tulba“. Izloženi nameštaj potiče iz domova požarevačkih porodica i prikupljen je poklonima i otkupima. Tokom godina kolekcija je pažljivo dopunjavana različitim komadima kako bi se dočarao izgled građanskog doma s kraja 19. veka, u prepoznatljivom bidermajer stilu. Pored nameštaja, izloženi su i autentični kuhinjski i trpezarijski predmeti, fotografije uglednih Požarevljana i brojni detalji koji posetiocima približavaju način života tog vremena.



Rad ljudi poput Danice Đokić podseća da kulturno nasleđe nije samo ono što čuvamo u vitrinama muzeja, već deo našeg svakodnevnog identiteta i inspiracija za budućnost.

**************************************************************************************************
Tekst je nastao u okviru projekta „Nevidljivi heroji Požarevca“, po osnovu Konkursa o sufinansiranju projekata iz budžeta Grada Požarevca, radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2025. godini.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.