Ekstremne vremenske prilike učestalije, intenzivnije, smrtonosnije - upozoravaju naučnici
   31 Oct 2024, 11:24    Beograd    rts    Elena Marjanović


Ekstremne vremenske prilike učestalije, intenzivnije, smrtonosnije - upozoravaju naučnici

Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom dovele su do toga da deset najsmrtonosnijih ekstremnih vremenskih neprilika u poslednjih 20 godina budu intenzivnije, a mogućnost da će se dešavati je postala najmanje dvostruko verovatnija, pokazala je nova naučna analiza.



Oluje, toplotni talasi i poplave koji su u poslednje dve decenije pogodile Evropu, Afriku i Aziju ubile su više od 570.000 ljudi.


„Ova studija bi trebalo da otvori oči političkim liderima koji se drže fosilnih goriva koja greju planetu i uništavaju živote. Ako nastavimo da sagorevamo naftu, gas i ugalj, patnje (ljudi) će se nastaviti, rekla je Friderike Oto, suosnivač organizacije WWA (World Weather Attribution).


Istraživači grupe WWA na Imperijal koledžu u Londonu su se fokusirali na 10 najsmrtonosnijih vremenskih događaja registrovanih u Međunarodnoj bazi podataka o katastrofama od 2004. godine.


Najsmrtonosniji događaj u poslednje dve decenije bila je suša u Somaliji 2011. godine, za koju se smatra da je ubila više od 250.000 ljudi.


Istraživački tim otkrio je da je nedostatak padavina, koji je doveo do suše bio ekstremniji zbog klimatskih promena.

Na listi se nalazi i toplotni talas koji je pogodio Francusku 2015. godine i tokom kojeg je preminulo više od 3.000 ljudi, a istraživači navode da je visoka temperatura dvostruko verovatnija zbog klimatskih promena.


Lista takođe sadrži evropske toplotne talase iz 2022. godine, kada je umrlo 53.000 ljudi, i 2023. godine, kada je život izgubilo 37.000 ljudi.


Ovi događaji bi bili nemogući bez klimatskih promena, navode naučnici u studiji.


Kako se dodaje, klimatske promene su povećale intenzitet smrtonosnih tropskih ciklona koji su pogodili Bangladeš 2007, Mjanmar 2008. i Filipine 2013. godine.


„Ogroman broj smrtnih slučajeva koji stalno viđamo u ekstremnim vremenskim uslovima pokazuje da nismo dobro pripremljeni za zagrevanje od 1,3 stepena Celzijusa, a kamoli za 1,5 stepeni ili dva stepena (u odnosu na predindustrijski nivo)“, rekla je Rup Sing, iz Klimatskog centra Crvenog krsta i Crvenog polumeseca koji podržava WWA.


Singova je istakla da je ova studija pokazala potrebu da sve zemlje izgrade otpornost na klimatske promene i upozorila da će se rekordi ekstremnih vremenih prilika povećavati zajedno sa zagrevanjem planete.



Slične vesti

Kad dobijemo SMS upozorenje na oluju ili zemljotres - u planu pokretanje sistema za hitno obaveštavanje javnosti

9 Aug 2024, 11:49

Kako bi se sprečile razorne posledice oluja, zemljotresa ili poplava, nadležni planiraju pokretanje sistema za hitno upozoravanje…

Poziv za prijavljivanje štete nastale usled elementarne nepogode

16 Aug 2023, 12:50

Komisija za procenu štete od elementarnih nepogoda opštine Veliko Gradište objavila je  poziv…

Premijerka u Begeču i Futogu: Prioritet u sanaciji domaćinstva, škole, stambeni objekti

7 Aug 2023, 11:26

Predsednica Vlade Ana Brnabić obišla je Begeč i Futog – područja pogođena olujnim nevremenom na teritoriji…

Postavite komentar



    Nema komentara za ovu vest

Pretraga

PREUZMI ANDROID APLIKACIJU

sattv-android-aplikacija

Najčitanije vesti

Najnovije vesti

DruštvoIstorijski kontekst Požarevačkog…

Austrijsko-turski rat vođen od 1716. do 1718. godine je bio šesti po redu ratni sukob…

8 Nov 2024, 19:37

Društvo"Ribnica - tamo gde je bajka…

Turistička organizacija Zlatibor pripremila je novi video spot koji slikom i zvukom verno…

8 Nov 2024, 15:55

KulturaU Muzeju savremene umetnosti u…

U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 7. novembra, svečano je otvorena izložba pod nazivom…

8 Nov 2024, 15:49

Kursna lista