Eksproprijacija, između želja i sudnice
Eksproprijacija dozvoljava prinudni prelaz nepokretnosti iz privatne u javnu svojinu uz novčanu naknadu vlasnicima, kako bi izgradili državni infrastrukturni projekti. Neretko, slučajevi završavaju na sudu, jer vlasnici zemlje traže više od procenjene vrednosti.Decenijama zarad opšteg interesa nestajala su sela, gradovi, rušile se kuće, zgrade, institucije – da bi se gradile brane, jezera, putevi, pruge, bolnice, škole. Poslednjih godina zbog velikih infrastrukturnih projekata država je morala gradeći pruge za velike brzine ili auto-puteve da isplati nadoknade mnogim vlasnicima.
"Mi smo do sada uradili 600 kilometara eksproprijacije i treba da radimo još 400 kilometara na delu od Matskog Brega, to je na granici s Mađarskom do granice s Rumunijom, treba da uradimo od Požege do Kotromana. Kao broj jedan je problem poreska koja daje cenu za zemljište, problem je kad se ide na sud, da li je poljoprivredno ili građevinsko", navodi Zoran Drobnjak, direktor Puteva Srbije. Iako se sprovodi u skladu sa zakonom, s ciljem da obe strane u procesu budu zadovoljne, mnogo je onih koji negoduju. "Hteli su da im se isplati veća cena u skladu sa zakonom, a na primer korisnik eksproprijacije nije prihvatio da je njihovo zemljište građevinsko, iako su imali dokaz o tome, imali su izvod iz planskog dokumenta. Međutim, korisnik eksproprijacije smatra da pošto je u katastru i dalje poljoprivredno da njima treba da isplati cenu za poljoprivredno", ističe Jovana Sretković, advokat.
Odlazak na sud nije u interesu ni jedne od strana
U većini slučajeva eksproprijacija zemljišta bude završena brzo, dok je postupak isplate nadoknade drugo pitanje. Na brzinu izgradnje infrastrukture utiču problemi nastali usled iseljavanja i rušenja kuća. "Imamo slučaj na Novom Beogradu gde je čoveku za kuću isplaćena građevinska cena objekata, umesto tržišta i to je ispalo negde oko 500 evra po metru kvadratnom, za koje pare on ne može da kupi novu kuću", dodaje Sretkovićeva. Drobnjak napominje da "svi hoće da nešto više prođu". "Ja mislim da je korektna cena za objekat koji je star 30-40 godina 450-500-600 evra po kvadratu", navodi Drobnjak. Odlazak na sud nije u interesu ni jedne od strana. Činjenica je, prema rečima stručnjaka, da se eksproprijacija u većim gradovima radi lakše i brže. "Bilo gde u svetu kad uzimate privatnu svojinu zarad javnog dobra morate da platite fer i pravednu nadoknadu. Ono što je problem u Srbiji je, što mislim da mi možemo više da učinimo na izmeni propisa kako bi se zaista došlo do fer naknade", ističe Vesić. U ime države eksproprijaciju mogu da sprovode "Koridori Srbije", "Infrastrukture železnice", "Putevi Srbije", opštine i lokalne samouprave. Samo u poslednjih petnaest godina za izgradnju saobraćajnica "Putevi Srbije" isplatili su više od 34 milijarde dinara, a za poslednje dve godine eksproprisali 400 objekata.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest