Dunavom nikada nije proticalo manje vode, a Srbiji treba više hidroakumulacija
   11 Aug 2022, 10:06    Beograd    rts    Elena Marjanović


Dunavom nikada nije proticalo manje vode, a Srbiji treba više hidroakumulacija

Vodostaj Dunava nikada nije bio niži, nikada nije manje vode proticalo Dunavom u zoni Beograda i nikada nije manje vode dolazilo u đerdapsku akumulaciju, rekao je profesor Dejan Divac, generalni direktor Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi". Objašnjava da je suština rešavanja problema u gazdovanju vodama i formiranju akumulacija. Naglašava da Srbija mora blagovremo da izgradi još akumulacija čime će značajno smanjiti rizik od poplava i preduprediti nepovoljne posledice suše.


Dejan Divac ističe za RTS, da je Dunav najbolji pokazatelj vodnosti na ovom području, zato što se u njega slivaju sve naše i reke iz celog evropskog sliva.


"U ovo doba godine vodostaj Dunava je obično nizak, ali smo zaista svedoci nekih istorijskih minimuma zabeleženih u ovim danima, u prvoj polovini avgusta. Nikada nije bio niži, odnosno nikada nije manje vode proticalo Dunavom u zoni Beograda i nikada nije manje vode dolazilo u đerdapsku akumulaciju", naglasio je on. 


Ukazuje i da je cela godina ispod prosečnih protoka i da su se do sada dešavale slične situacije, ali nikada kao ovih dana.


Navodi da imamo inače, jednu lošu godinu što se tiče proizvodnje energije i zbog problema s ugljem i velike svetske krize pa imamo i nevolju da nam i hidrološka situacija ne idu na ruku. 


Kako se rešava teška hidrološka situacija 


Divac objašnjava da je suština gazdovanja vodama formiranje akumulacije, gde voda možemo da se sačuva tamo gde je ima i da se s izgradnjom visokih brana formiraju neka skladišta,  akumulacije i da je koristimo u avgustu, septembru kad je potrebna za vegetaciju.


"Mi smo zemlja koja nema izražene probleme ali nismo neko ko može da se prepusti samo prirodnoj stihiji, već moramo na vreme praviti te objekte. Decenijama unazad su građeni ozbiljni objekti koji služa za to, a najbitnija je đerdapska akumulacija koja je je pre svega hidroenergetski objekat",  ukazuje profesor.


Ističe da je hidroenergija najčistiji oblik energije i da ima prednost nad ostalim načinima proizvodnje, zato što je, kako objašnjava, upravljiv. To znači, da se  može proizvodnjom vodene eneregije upravljati,  skladištiti je kao potencijalnu energiju koja se posle pretvara u kinetičku pa u električnu.


"Sada kada je u velikom porastu proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, kao što su vetar i sunce, oni su dobri, ali su neupravljivi. Vetar duva kada duva, ne možemo na to uticati, na sunce takođe, znači ne možemo to skladištiti. A na hidroenergiju možemo i kontrolisano je ispuštati na turbine i proizvoditi kad nam je to potrebno", naglasio je Divac. 


Zato je, ističe u  elektroenergetskom sistemu važno imati hidroelektrane i njima upravljati, a to se u našem sistemu 20 do 30 posto i čini.


Srbiji potrebno još akumulacija 


Međutim, navodi, da Srbija mora blagovremo izgraditi još akumulacija u kojima će moći da sačuva vodu za razne vidove korišćenja. Na taj način ćemo, kaže imati i značajan uticaj na smanjenje rizika od poplava i preduprediti nepovoljne posledice suše. 


Od svog osnivanja 1947. godine Institut "Jaroslav Černi" je bio uključen i uspešno je implementirao velike i složene projekte u Srbiji i okruženju, ali i brojnim državama širom sveta, čime je stekao međunarodni renome. 


"Institut je učestvovao u izgradnji brana u regionu. Najviše se bavio zemljama koje su potekle iz SFRJ. U Republici Srpskoj imamo značajne objekte, kao što je brana Grnčarevo iznad Trebinja. Imamo skladište milijardu i 300.000 kubika vode i možete da zamislite šta bi bilo s Trebinjem kada bi ta brana popustila", kazao je Divac.


U tom smislu, posebno je naglasio, da se Institut bavi i  sistemom upravljanja bezbednošću na tim objektima i da je nakon detektovanja problema na brani Grnčarevo urađen projekat sanacije.


"Mi očekujemo da će se hidrološka situacija promeniti na bolje, ali u ovim periodima je to uobičajeno, imamo malovodne mesece. Nakon toga će krenuti neke kišne epizode. Ne očekujemo da će biti nešto specijalno loše, već mi moramo biti spremni da se u svakoj godini borimo i protiv suša i protiv poplava", zaključio je profesor Divac.



Slične vesti

Srbija i Bugarska traže rešenje kako bi obezbedile plovnost Dunava

20 Aug 2022, 7:48

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović ponudio je u Sofiji da srpska mehanizacija obavi…

Vodostaj Dunava blizu istorijskog minimuma - kako obustava plovidbi utiče na poskupljenja

18 Aug 2022, 9:25

Nizak vodostaj reka ugrožava privredu i ekosisteme u celoj Evropi. U Nemačkoj uzbuna zbog oteženog saobraćaja na Rajni,…

Veliko Gradište učesnike 67. Međunarodne veslačke regate TID ugostilo sa čuvenim pasuljem gradištancem

8 Aug 2022, 12:11

Proteklog vikenda oko stotinu učesnika iz Srbije i 11 zemalja Evrope i sveta ovogodišnje 67. Međunarodne kajakaške…

Postavite komentar



    Nema komentara za ovu vest

Pretraga

PREUZMI ANDROID APLIKACIJU

sattv-android-aplikacija

Najčitanije vesti

Najnovije vesti

PoljoprivredaPotražnja za ribom na nivou prošle…

U toku je šestonedeljni Božićni post, kojim se vernici Srpske pravoslavne i Ruske pravoslavne…

8 Dec 2022, 11:28

Vremenska prognozaPrognoza za petak, 9. Decembar…

SRBIJA: U petak toplije i promenljivo oblačno sa slabom kišom u…

8 Dec 2022, 11:16

DruštvoOtkrivene stare srpske sorte vinove…

Zahvaljujući istraživanjima u okviru projekta ”Genomska karakterizacija starih sorti…

8 Dec 2022, 9:50

Kursna lista