Divlje deponije u ruralnim područjima Srbije: Ekološki problem koji ugrožava zemljište, vodu i zdravlje
Divlje i nesanitarne deponije predstavljaju jedan od najizraženijih ekoloških problema u Srbiji. Divlje deponije najčešće se javljaju u seoskim sredinama koje nisu obuhvaćene redovnim prikupljanjem komunalnog otpadaNeadekvatno deponovanje otpada na deponijama, pored vazduha, dovodi do zagađivanja zemljišta i podzemnih voda. Padavine koje se filtriraju kroz masu deponovanog otpada rastvaraju štetne materije, čime zagađuju zemljište i podzemne vode. Dodatni problem je i to što zagađivanje tla nema isključivo lokalni karakter, već dolazi do zagađivanja tla, podzemnih i površinskih voda na širem prostoru, a posredno i do ugrožavanja flore i faune u i na tlu.
Prema podacima iz izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2023. godinu koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), u Srbiji je u maju 2024. godine registrovano čak 2.526 divljih deponija.
Od ukupnog broja gradova i opština, šest jedinica lokalne samouprave su poslale izjavu da na svojoj teritoriji nisu imale nijednu divlju deponiju (Crna Trava, Tutin, Bajina Bašta, Sremski Karlovci, Čajetina, Bački Petrovac). U sedam jedinica lokalne samouprave prijavljena je samo po jedna divlja deponija (Ada, Aleksandrovac, Merošina, Opovo, Srbobran, Titel i Novi Pazar), dok šest JLS nisu dostavile nikakve podatke o divljim deponijama na svojim teritorijama (Koceljeva, Paraćin, Pirot, Golubac, Majdanpek i Mionica).
Kako je dalje navedeno u izveštaju, divlje deponije najčešće se javljaju u seoskim sredinama koje nisu obuhvaćene redovnim prikupljanjem komunalnog otpada, kao i uz saobraćajnice gde se otpad najčešće kipuje iz kamiona.
Iako su lokalne samouprave u zakonskoj obavezi da uklanjaju divlje deponije, prema dostavljenim podacima čak 1.617 divljih deponija nije uopšte čišćeno tokom 2023. godine, dok je 848 divljih deponija čišćeno 1.713 puta. Međutim, uprkos naporima nadležnih službi, na 803 očišćene divlje deponije nastavljeno je nelegalno odlaganje otpada što jasno ukazuje na nizak nivo svesti građana o opasnostima koje nose ove vrste deponija, jer se otpad odlaže nelegalno i nekontrolisano.
Stoga je, pored čišćenja divljih deponija, neophodno obezbediti i postaviti posude, najčešće kontejnere različitih vrsta, za propisno odlaganje otpada kako divlje deponije ne bi iznova nastalaje. Još jedno moguće rešenje je i izgradnja malih reciklažnih centara na mestima nekadašnjih divljih deponija, gde će građani moći da odlože svoj otpad koji će naknadno biti sortiran i pripremljen za ponovno iskorišćenje, stoji u izveštaju.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest