Deca nam se rađaju čista ko suza. Sve što legne u njihovu glavu i na njihovo srce do nas je
Deca nam se rađaju čista ko suza.Ne izlaze iz majčinih utrobi sa ajfonima i tabletima i besplatnim wifi-om.
Bosa su.
Gola.
Nema na njima etiketa prestižnih brendova.
Zauzimaju položaj koji se najbolje uklapa u majčine ruke, među grudi pune mleka. Ko kalup.
Njihove uši osim majčinog srca nisu čula drugu melodiju.
Oči čekaju da iz mutnog vide kristalno jasnu mamu.
Deca nam se rađaju čista ko suza.
Za godinu dana videće osim lica svojih mame i tate i mnoga crtana lica na zračećim ekranima.
Biće postavljena ko fikus pred 82 inča, povremeno zalivana sa “jesi ti moja ljubav?”
Zvuk degeneričnih crtanih junaka razlivaće se po sobi, pre nego se nastani u malene uši.
Sputani modnim trendovima i povicima “nemoj tamo, isprljaćeš se”, jedva će se kretati.
U kolicima će provesti tri godine, iako su prohodala sa dve godine, a mogla su recimo i sa 12 meseci.
Vrištaće ljuta, besna, histerična, zapravo zbunjena silnim senzacijama kojima su izložena već u prvim godinama.
To je količina senzacija koju ja, sa svojih 39, ne mogu da izguram i obradim.
Zbog kojih osećam nemir, buku u sebi, haos u glavi.
…
Deca nam se rađaju čista ko suza.
Sve što legne u njihovu glavu i na njihovo srce do nas je.
Sve što osete pod prstima, rebrima, u grudima, do nas je.
Da li će maštati i koliko, do nas je.
Da li će voleti priče, do nas je.
Da li će upoznati prirodu, do nas je.
Hoće li se smejati, do nas je.
Maziti psa ili ga se plašiti, trčati za loptom ili se sklanjati od nje, penjati na drvo ili čučati ispod njega, razgovarati sa ljudima ili se derati na njih, kisnuti ili bežati od kapi, do nas je.
Hoće li biti otvorena prema svetu ili zatvorena u neki svoj svet, do nas je.
Roditelji imaju izbor, ali vole izgovore.
Ne postoje kolica i ljuljajuća jaja koja mogu zameniti mamine ruke i nunanje. Kad je već tako, čemu kupovina onih od 1000 evra?
Sedenje u kolicima, nije isto kao i trčanje svojim nogama.
Ali, treba juriti za detetom.
Nema crtanog zanimljivijeg od slikovnice koju roditelj čita.
Nema igraonice koja može zameniti šumu.
Ne postoji majica u kojoj će dete biti lepše nego što jeste.
Ne postoji celodnevna buka, već dosada u tišini.
Nema kafe u restoranu koja je roditeljima neophodnija od svežeg vazduha za dete.
Ne postoji rečenica “svakako će se pokvariti u školi” jer škola si ti, ti i ja, mi, roditelji.
Mi smo njihova najvažnija škola, sve ostalo je “neopravdano odsutan (roditelj)”.
Sedi jedan.
Foto: pixabay.com
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest