Cveta ekološki kriminal, policija za nekoliko meseci podnela 300 prijava
   17 Sep 2022, 9:39    Beograd    RTS    Marija Vajner


Cveta ekološki kriminal, policija za nekoliko meseci podnela 300 prijava

U porastu je broj krivičnih dela krijumčarenja i nezakonitog odlaganja opasnog otpada, uz falsifikovanje dokumenata, utaju poreza i pranje novca, pokazuje izveštaj Interpola. Ekološki kriminal je jedan od prioriteta EU u borbi protiv teškog i organizovanog kriminala. Najzastupljenija krivična dela protiv životne sredine u Srbiji su šumska krađa, nezakonit lov i ribolov, zlostavljanje i ubijanje životinja i zagađenje i oštećenje životne sredine. Jedinica MUP-a Srbije za suzbijanje ekološkog kriminala za nekoliko meseci postojanja podnela je oko 300 krivičnih prijava. 

Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala uspela je da u zoološki vrt ili u prirodu vrati oko 300 životinja, među njima jedno mladunče afričkog lava, jednog pitona, dva mrka medveda, šumske kornjače, ptice.

  "Životinje su držane u zatočeništvu iz raznih razloga, zbog prodaje na crnom tržištu. Vrednost šumske kornjače na crnom tržištu je od 500 do 1.000 evra. Pojedini iz prestiža vole da drže medvede", navodi šef odseka u Jedinici MUP-a za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštite životne sredine Novica Nedeljković.

Kakva je situacija sa opasnim otpadom

U dvadeset i sedam zločina zagađenja koje je analizirao Interpol, ostvaren je profit od pola milijarde dolara. U Evropi je čest slučaj da upravo kompanije koje se bave zbrinjavanjem opasnog otpada, taj otpad sa lažnim papirima izvoze, čak ga i zakopavaju u nacionalne parkove, bacaju u more i reke. I u Srbiji su zabeleženi slični slučajevi.  "Naš rezultat je 33 tone zaplenjenog opasnog otpada. Svakodnevno imamo aktivnosti. Karakteristika kod opasnog otpada je da se vrlo često dešava da osobe imaju odgovarajuću dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine za neopasan otpad, skladište i opasan otpad", pojašnjava Nedeljković. Danas skoro svako može da snimi dokaze, pa je na društvenim mrežama sve više snimaka paljenja ili bacanja otpada u prirodu, izlivanja industrijskog otpada u reke.  Prema rečima Nedeljkovića, takve objave im dosta pomažu. "Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala prati društvene mreže zato što se nelegalna prodaja, pre svega životinjskih vrsta, vrši oglašavanjem na društvenim mrežama", ističe Nedeljković. Dodaje da će reagovati na svaku prijavu. "Svi smo svesni okolnosti da su kazne relativno male. Cilj Jedinice je i da prepozna zakonodavne stvari i da predloži eventualno izmene", navodi Nedeljković.

Blaga kaznena politika

Zbog blage kaznene politike, počinioci često ponavljaju zločine protiv životne sredine. U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna, čiji je prosek oko 45.000 dinara, a kod krivičnih dela, samo je u pet slučajeva izrečena kazna zatvora. "Ako pogledamo statistiku Republičkog javnog tužilaštva o prijavama za privredni prestup i krivična dela, ne možemo uočiti veliki broj slučajeva. Reč je, ako pogledamo ukupan broj prijava, tek oko procenat svih prijava koje se odnose na dela u vezi sa zaštitom životne sredine", objašnjava profesorka ekološkog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Mirjana Drenovak Ivanović. Dodaje da su pred sudijama najčešće jednostavnija krivična dela za gonjenje ili dokazivanje, poput šumske krađe, zlostavljanja i ubijanja životinja ili nezakonitog lova i ribolova. "Uočavamo trend da od 2018. godine imamo složenija krivična dela, poput nezakonitog upravljanje opasnim otpadom", kaže Drenovak Ivanović.  Zbog nezakonitog odlaganja otpada u Obrenovcu, izrečena je kazna zatvora od četiri i po godine.

Šta krivični zakonik propisuje 

Naš krivični zakonik propisuje 18 krivičnih dela u oblasti zaštite životne sredine. Na usvajanje, u verziji nacrta, čeka Zakon o šteti prema životnoj sredini i to od 2015. godine.  "Specijalizacija i dodatna edukacija i sudija i tužilaca, kao i podizanje administrativnih kapaciteta u smislu brojnosti inspektora koji prvi treba da prikupe dokaze, konzerviraju stanje i imaju ključno mesto u dokazivanju i vođenju postupka, nešto je čemu se treba posvetiti posebna pažnja", navodi Drenovak Ivanović.  U članu 74 Ustava Srbije stoji da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i da je svako odgovoran za zaštitu životne sredine. U član 83 Ustava Srbije stoji da je preduzetništvo slobodno, ali se može ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine, prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.



Slične vesti

Poslovni pokloni koji nisu dosadni

19 Sep 2024, 9:42

Da li ste se ikada zapitali zašto su korporativni pokloni gotovo uvek tako predvidivi i bezlični? Svake godine, kompanije…

Sve više živimo na kredit od prirode, Srbija već ušla u ekološki dug

2 Aug 2024, 12:05

Iako je čovekov opstanak moguć samo na Zemlji, čini se da o onome što nam daje priroda sve manje brinemo. Vodu, zemljište,…

Ekocid je najteži zločin protiv prirode

23 Jun 2023, 10:09

Ekocid je novo međunarodno krivično delo, koje stručnjaci još nisu konačno definisali, iako bi ono trebalo da bude…

Postavite komentar



    Nema komentara za ovu vest

Pretraga

PREUZMI ANDROID APLIKACIJU

sattv-android-aplikacija

Najčitanije vesti

Najnovije vesti

Servisne informacijeHajduk Veljkova u petak bez vode

U petak 11. oktobra, bez vode će biti potrošači na trećo jvisinskoj zoni koja gravitira ka…

10 Oct 2024, 18:59

DruštvoPoljoprivredna škola u Požarevcu…

Poljoprivredna škola sa domom učenika „Sonja Marinković“ u Požarevcu jedna…

10 Oct 2024, 14:32

DruštvoMaskenbalom mališani ulepšali…

Betmeni, roboti, Supermeni, policajci, princeze, vile, veštice samo su neki od likova…

10 Oct 2024, 14:28

Kursna lista