Čiste vodu, prave bisere, otvaraju se nadesno i lep su suvenir
Da li znate da su školjke filtratori, što znači da doprinose samoprečišćavanju i održavanju vodenog ekosistema u celini. Jedna odrasla školjka dnevno može da prečisti 50 litara vode. Zašto su mnoge naše reke na granici biološkog minimuma i koliko su ugrožene školjke i rakovi u vodotokovima Srbije?„Svi nepovoljni faktori koji se dešavaju na kopnu, prelaze i u vodene ekosisteme. Na školjke jako deluje promena vodostaja, jer su one pokretni organizmi koji se nalaze u obalnoj zoni mulja, pa ako se voda naglo povuče njihova populacija se smanjuje", istakla je Maja Raković, biolog, iz Instituta „Siniša Stanković" i osnivač Muzeja školjki u Beogradu.
Dodaje da u rekama Srbije živi 21 vrsta školjki i oko 70 vrsta puževa. Autohtone vrste školjki imaju veći stepen izdržljivosti, u odnosu na školjke koje su se doselile u reke. Tolerantnije su i na organska i neorganska zagađenja u našim vodama.
Na koji način školjke čiste vodu i stvaraju biser
„Procesom ishrane školjke, jer se hrane procesom filtracije, u svoj organizam uvlače planktone, pa na taj način školjke čiste vodu, koja je postaje providna. Procesu pročišćavanja doprinose sunđeri, puževi i druge vrste organizama koji žive u rekama", navela je Rakovićeva.
Školjke žive od 20 do 30 godina, ali niz antropogenih faktora, erozija, promena staništa i ljudski faktor utiču na smanjenje populacije.
"U velikim ravničarskim rekama žive različite vrste školjki. Samim procesom filtracije školjka može da unese neko zrnce peska ili strani objekat u svoje telo, pa ona prilikom rasta i formiranja svoje ljušture oblaže različite slojeve sedefa oko tog stranog tela i time stvara biser", rekla je Maja Raković, biolog, iz Instituta „Siniša Stanković" i osnivač Muzeja školjki u Beogradu.
Najstarija kolekcija školjki je pronađena u Pompeji. Kolekcija koja je ostala neoštećena i nakon erupcije Vezuva 79. godine pre nove ere, objedinjuje školjke iz više vodenih površina.
„U muzeju je izloženo oko 500 vrsta školjki i puževa iz celog sveta iz različitih kosistema. Ideja je bila da ono što učim i saznajem tokom istraživačkog rada prenesem i na širu populaciju, popularnim predavanjima", rekla je Maja Raković.
0 Komentara
Nema komentara za ovu vest