Miloš je najtraženiji bečki kuvar, a Aleksandar najtraženiji bečki frizer. Zarađuju duplo više od bečkog proseka.

Miloš je najtraženiji bečki kuvar, u čijim specijalitetima uživaju najutucajniji Austrijanci. Aleksandar je najtraženiji bečki frizer kod koga dolaze ambasadori i ministri. Možda sad deluje kao da je blizancima sve išlo lako, ali to je daleko od istine.

– U početku je sve bilo teško, nisam znao ni reč nemačkog, sve dok jednog dana nisam rešio da sredim svoj život. Primili su me u jedan restoran, da učim posao. Svaki dan sam sa sobom nosio svesku u koju sam pisao reči na nemačkom. Radio sam od 7 ujutro do ponoći, bez pauze. Bio sam najmlađi i zbog toga sam imao probleme jer je kolegama smetalo što napredujem tako brzo – priseća se Miloš početaka.


 

Na njegovu sreću, zavoleo ga je glavni kuvar koji mu je preneo svoje znanje. Miloš je bio jedini u restoranu sa 3 diplome. Pored kuvarske, imao je i diplome mesara, pekara i poslastičara.

– Jednog dana pozvao me je vlasnik restorana i saopštio da glavni kuvar ide u penziju i pitao ga da li bih pristao da vodim celu fi
rmu. Imao sam samo 22 godine, ali sam prihvatio. Postao sam menadžer restorana u koji redovno svraćaju najuticajnije ličnosti Austrije.



Često mu dolaze i naši ljudi sa estrade jer ovaj talentovani srpski kuvar čini da se osećaju kao kod kuće.
- Kuvao sam za Bregu, Cecu, Dina Merlina, Acu Pejovića, Acu Lukasa, Seku Aleksić, grupu Miligram, Sašu Matića i mnoge druge iz sveta šou biznisa – kaže Miloš.



Dodaje i da je život u Austriji mnogo drugačiji nego u Srbiji. Radi se od ujutru do uveče, i pod stresom je po čitav dan.


 

– Tačno je to, ali, za razliku od Srbije, kada mi ovde nešto zagori, nema vike već se nastavlja sa radom. Iako radim po ceo dan, na kraju vidim rezultate i mogu sebi da priuštim normalan život – iskren je Miloš.

Kao učenik, dobijao je početnu platu od 500 do 800 evra, dok sada kao kuvar zaradi minimum oko 2200. evra.

Njegov deset minuta stariji brat blizanac Aleksandar u početku nije bio oduševljen Bečom, ali ga je majka molila da ostane i izgradi svoj život u gradu koji je oduvek bio grad velikih nadahnuća.




- Sećam se da sam posao tražio od salona do salona i niko me nije hteo. Onda sam jednog dana iz inata ušao u jedan od najlepših i najskupljih salona, pitao da li im treba učenik. Posle samo nekoliko dana primili su me za stalno. U početku sam se jedva snalazio jer nisam razumeo ni reč, ali moja prednost je bila što znam engleski i španski, što je mušterijama prijalo jer su iz svih delova sveta – seća se Aleksandar.
 

Čim je dobio posao, zaboravio je na odmor, letovanja, druženja. Bilo mu je bitno samo učenje.

- Znao sam da onaj ko može da se strpi u životu, taj kasnije može i da uživa u njemu. Vrlo brzo sam, sa 24 godine, stigao do pozicije menadžera u salonu, počeo da obučavam učenike, iako sam do juče ja bio taj kog su obučavali.

I to nije najbolji deo. Sada klijenti lete iz Francuske, Italije, Bugarske da bi ih Aleksandar sredio.

- Nekoliko važnih osoba iz ambasada su moji klijenti. Takođe, ja često odlazim u Italiju, Mađarsku, Posljsku kako bih sredio kosu glavnima ljudima uz Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva finansija. Imam i svoje prevodioce koji mi pomaži da bolje razumem te ljude i njihove zahteve – otkriva Aleksandar.– Ispostavilo se da majka stvarno uvek zna najbolje. Ja sam bio mlad i nisam znao. Ali bila je u pravu što me je terala da ostanem ovde. Sada zarađujem duplo više od prosečne plate u Beču, a prosečna je 1200 evra – iskren je talentovani frizer.